Скуп о српском културном простору у Матици српској

По речима председника наше најстарије књижевне, културне и научне институције проф. др Драгана Станића, циљ је да се размотри читав низ питања које отвара појам српског културног простора, при томе не само она начелна, теоријска, него и она сасвим практична, која се намећу у пољу различитих научних, уметничких и стручних дисциплина. И све то са основном идејом да се пре свега сагледа какво је садашње стање на српском културном простору, како та целина функционише, у каквим су односима делови тог система, а посебно шта би у будућности било потребно да се уради како би та целина и њени делови функционисали што динамичније и што складније.

„Једино на такав начин моћи ћемо сопствену културну самосвест да подигнемо до нивоа који нам омогућује успешно решавање одређених питања важних за достојанствени опстанак српског народа. Искрено се надам да би ови разговори, и зборник радова који ће из њих да произађе, могли значити добар и јак подстицај за ваљано промишљање и решавање крупних питања српске културе, па и достојанственог опстанка српског народа”, поручио је у поздравном слову професор Станић.

Министар културе Владан Вукосављевић подсетио је на то да скуп у Матици српској практично представља наставак активности које су зачете потписивањем у Сремским Карловцима „Повеље о српском културном простору“ са ресорним министарством Републике Српске. За њега, резултати и овог скупа требало би да, кроз снажан импулс који ће дати културном животу земље, промишљањима и размишљањима о српском културном простору, постану снажна платформа на темељу које ће се о теми српског културног идентитета, али и гене-

рално идентитета српског народа, говорити чешће, више, темељније, свеобухватније. И са, додао је, одрживим и јасним последицама које би требало да подстичу и држава Србија, и Република Српска, и организације српских исељеника у дијаспори...

„Наравно, ово је деликатна тема и не може се апсолвирати на једном скупу, али је важно да постоји потенцијал да се она продуби и оснажи. А потенцијал постоји управо у развоју и одржавању српске културе, нашег културног идентитета, нашег заједничког сећања. И, разумљиво, нашег заједничког културног обрасца, без обзира на то што српски народ живи не само у Србији него у читавом региону, а и наша дијаспора је све бројнија. При томе непрестано морамо имати на уму да смо ми будући преци неких наших потомака, да смо и ми велико културно благо од некога наследили. Задатак ове генерације је да учини максимум у правцу јачања српског културног ентитета и чувања културе у трансисторијском и историјском памћењу, како би се српска култура учвршћивала, унапређивала и тако унапређена предавала тим генерацијама које ће доћи после нас”, казао је министар.

У наставку скупа академик Василије Крестић је своје слово посветио значају добијања рата за очување ћирилице, док је проф. др Душан Иванић оценио да је можда боље говорити о просторима српске културе. „Није у питању једнина или множина, већ ми се чини да простори српске културе адекватније одређују историјско и савремено стање културе српског народа“, појаснио је проф. Иванић. Историчар проф. др Милош Ковић говорио је о значају трагања за континуитетом српске културе, о њеној трајности и стабилности, упркос сеобама, страдањима.., да би проф. др Богољуб Шијаковић у први план ставио „потрагу за њеном изгубљеном душом“. „Српска култура треба да буде најбоља аутобиографија српског народа, али ниједна аутобиографија није ваљана ако не одражава идентитет и интегритет“, истакао је др Шуваковић.

Професор емеритус др Славко Гордића указао је на значај делања Матице српске на целом српском културном простору, јер може да креативно повеже духовни живот Србије са српским крајевима и средиштима, да брине о књизи и свакој српској књижници од Пеште до Хиландара, да изучава нашу политичку и културну историју, уметничко и сакрално наслеђе, да окупља на својим пројектима највредније ствараоце и истраживаче из свих српских крајева, прекорачујући старе и нове границе... Академик Миро Вуксановић говорио је, пак, о антологијском подухвату Издавачког центра Матице српске, едицији „Десет векова српске књижевности”, која има не само литерарни него и историјски, културолошки, лексички, просветитељски, национални и духовни значај. „У толиком развојном луку види се огромна снага српског миленијумског књижевног премрежавања”, речи су академика Вуксановића, главног уредника едиције.

Научни скуп се наставља данас, када ће фокусу бити на историјским аспектима српског културног простора, специфичним проблемима појединих региона, као и на заштити српског културног наслеђа у Мађарској, Румунији, Хрватској, на Светој гори... У сваком случају, у најављеном зборнику ће, уз три поздравна слова – професора Станића, министра Вукосављевића и владике Јована (Пурића) – бити обједињена укупно 63 реферата учесника скупа, као и неколико текстова културних делатника који су били спречени да ова два дана буду део дијалога у Матици а итекако имају шта да кажу о теми. „Надам се да ће зборник касније послужити и као стални подсетник на то шта би све било неопходно учинити, односно какве све послове обавити, да би српски културни простор, својим ваљаним устројством, исказао што мање проблема, а што више несумњивих вредности и предности“, навео је председник Матице српске проф. др Драган Станић. 

У знак признања за више крупних подухвата, које је као министар предузео, а пре свега због иницирања доношења Стратегије развоја културе Србије до 2027, а потом и формулисања Предлога тог документа, који је сад скупштинској процедури, Владана Вукосављевића је Матица српска даровала Плакетом, коју је у оквиру обележавања 150. годишњице пресељења наше најстарије књижевне, културне и научне институције из Пеште у Нови Сад израдила Галерија Матице српске. „Хвала вам за часно обављање посла министра културе, уз искрену наду да ће припремљена Стратегија најзад бити усвојена у републичКом парламенту, као изузетно важан документ српског културног развоја”, рекао је проф. Станић уручујући Плакету. 

М. Стајић