ИЗЛЕТИ Крпељи вребају из високе траве

Могу да буду заражени и пренесу лајмску болест, што је тек једна од болести које се преносе крпељима. У Центру за контролу и превенцију болести Института за јавно здравље Војводине кажу да је лајмска болест мултисистемско обољење изазвано спирохетом Борелиа бургдорфери, коју на човека преноси крпељ својим убодом. Њени главни природни извори су крпељи који су заразни у свим својим развојним стадијумима.

- Клиничка слика лајм борелиозе, њен ток и проценат компликација, знатно варирају, што зависи од много фактора. Основни маркер првог стадијума обољења је црвенило на кожи на месту убода крпеља у виду мигрирајућег еритема, које се шири у концентричним круговима. а у центру бледи. Промене могу да се јаве на месту убода, али и на другим деловима тела - наводе у Центру за контролу и превнцију болести.

Кожне промене су најчешће, мада могу и да изостану, а праћене су општим знацима инфекције, као што су повишена телесна температура, главобоља, болови у врату, грозница, језа, малаксалост, мишићно-

-коштани болови, артралгије, оток регионалних лимфних жлезда. Други и трећи стадијум болести манифестује се појавом артритиса, кардиолошких или неуролошких симптома, а настају код нелечене и непрепознате болести и могу да се надовежу на први стадијум, који понекад може и да изостане.

- Уколико до убода крпеља дође, важно је знати да сам убод крпеља не значи и лајмску болест. Да би се развила лајмска болест потребно је да је крпељ заражен Борелиом бургдорфери, узрочником лајмске болести, да је на телу боравио довољно дуго или да је неправилно одстрањен - упозоравају у Институту.

Уочене крпеље треба одстранити што пре, а по могућности у току прва 24 сата, јер то значајно смањује ризик од инфекције. Што је крпељ дуже у кожи већа је вероватноћа од настанка инфекције

Дуге ногавице и рукави за одлазак у природу

Превенција лајмске болести обухвата мере којима се смањује ризик од убода крпеља и мере којима се смањује ризик од инфекције у случају убода крпеља. Тако у Институту за јавно здравље Војводине саветују да се избегава кретање кроз високо растиње и жбуње, најчешће на висини од једног метра.

- Важно је и адекватно облачење и то дуге ногавице и рукаве и коришћење репелената, односно средстава која одбијају инсекте. Убод крпеља је безболан. Треба га на телу тражити, благовремено открити и правилно извадити.Током сезоне лајмске болести, од маја до септембра, после боравка на зеленим површинама, укључујући паркове, дворишта, баште, треба детаљно прегледати тело укључујући космати део, главе, нарочито код деце - саветују лекари Института.

- Крпељ би требало да вади стручно лице. Уста крпеља имају бодље облика обрнутог харпуна, које им омогућавају да продиру у кожу и да се за њу закаче. Крпељ се одстрањује механички, пинцетом, хватајући га непосредно уз кожу, односно обухватити крпеља хватањем рилице, без притиска на трбух крпеља и одвртати га супротно од смера казаљке на сату.

Не гњечити га и никад не користити хемијска средства, јер се тиме олакшава инфекција. Заостајање рилице крпеља у кожи представља мању опасност у односу на гњечење, чупање, притискање крпеља у висини трбуха или анестезирања крпеља алкохолом, етером, ацетоном, бензином, уљем и сл. пре извлачења. Користе се фине, танке пинцете или специјалне пинцете за уклањање крпеља - напомињу у Институту.

Убод крпеља без клиничких симптома и знакова Лајмске болести није индикација за лечење антибиотицима, антитетанусну заштиту и серолошко испитивање убодених особа.

- Тек уколико се у периоду инкубације, а која траје од три до 32 дана јаве знаци болести, започиње се терапија. Дијагнозу и терапију одредиће инфектолог.У случају појаве симптома и знакова болести пацијента треба упутити на Клинику за инфективне болести, Клиничког центра Војводине у Новом Саду ради лечења - истичу у Институту за јавно здравље Војводине.

Љ. Петровић