IZLETI Krpelji vrebaju iz visoke trave

Mogu da budu zaraženi i prenesu lajmsku bolest, što je tek jedna od bolesti koje se prenose krpeljima. U Centru za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine kažu da je lajmska bolest multisistemsko oboljenje izazvano spirohetom Borelia burgdorferi, koju na čoveka prenosi krpelj svojim ubodom. Njeni glavni prirodni izvori su krpelji koji su zarazni u svim svojim razvojnim stadijumima.

- Klinička slika lajm borelioze, njen tok i procenat komplikacija, znatno variraju, što zavisi od mnogo faktora. Osnovni marker prvog stadijuma oboljenja je crvenilo na koži na mestu uboda krpelja u vidu migrirajućeg eritema, koje se širi u koncentričnim krugovima. a u centru bledi. Promene mogu da se jave na mestu uboda, ali i na drugim delovima tela - navode u Centru za kontrolu i prevnciju bolesti.

Kožne promene su najčešće, mada mogu i da izostanu, a praćene su opštim znacima infekcije, kao što su povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u vratu, groznica, jeza, malaksalost, mišićno-

-koštani bolovi, artralgije, otok regionalnih limfnih žlezda. Drugi i treći stadijum bolesti manifestuje se pojavom artritisa, kardioloških ili neuroloških simptoma, a nastaju kod nelečene i neprepoznate bolesti i mogu da se nadovežu na prvi stadijum, koji ponekad može i da izostane.

- Ukoliko do uboda krpelja dođe, važno je znati da sam ubod krpelja ne znači i lajmsku bolest. Da bi se razvila lajmska bolest potrebno je da je krpelj zaražen Boreliom burgdorferi, uzročnikom lajmske bolesti, da je na telu boravio dovoljno dugo ili da je nepravilno odstranjen - upozoravaju u Institutu.

Uočene krpelje treba odstraniti što pre, a po mogućnosti u toku prva 24 sata, jer to značajno smanjuje rizik od infekcije. Što je krpelj duže u koži veća je verovatnoća od nastanka infekcije

Duge nogavice i rukavi za odlazak u prirodu

Prevencija lajmske bolesti obuhvata mere kojima se smanjuje rizik od uboda krpelja i mere kojima se smanjuje rizik od infekcije u slučaju uboda krpelja. Tako u Institutu za javno zdravlje Vojvodine savetuju da se izbegava kretanje kroz visoko rastinje i žbunje, najčešće na visini od jednog metra.

- Važno je i adekvatno oblačenje i to duge nogavice i rukave i korišćenje repelenata, odnosno sredstava koja odbijaju insekte. Ubod krpelja je bezbolan. Treba ga na telu tražiti, blagovremeno otkriti i pravilno izvaditi.Tokom sezone lajmske bolesti, od maja do septembra, posle boravka na zelenim površinama, uključujući parkove, dvorišta, bašte, treba detaljno pregledati telo uključujući kosmati deo, glave, naročito kod dece - savetuju lekari Instituta.

- Krpelj bi trebalo da vadi stručno lice. Usta krpelja imaju bodlje oblika obrnutog harpuna, koje im omogućavaju da prodiru u kožu i da se za nju zakače. Krpelj se odstranjuje mehanički, pincetom, hvatajući ga neposredno uz kožu, odnosno obuhvatiti krpelja hvatanjem rilice, bez pritiska na trbuh krpelja i odvrtati ga suprotno od smera kazaljke na satu.

Ne gnječiti ga i nikad ne koristiti hemijska sredstva, jer se time olakšava infekcija. Zaostajanje rilice krpelja u koži predstavlja manju opasnost u odnosu na gnječenje, čupanje, pritiskanje krpelja u visini trbuha ili anesteziranja krpelja alkoholom, eterom, acetonom, benzinom, uljem i sl. pre izvlačenja. Koriste se fine, tanke pincete ili specijalne pincete za uklanjanje krpelja - napominju u Institutu.

Ubod krpelja bez kliničkih simptoma i znakova Lajmske bolesti nije indikacija za lečenje antibioticima, antitetanusnu zaštitu i serološko ispitivanje ubodenih osoba.

- Tek ukoliko se u periodu inkubacije, a koja traje od tri do 32 dana jave znaci bolesti, započinje se terapija. Dijagnozu i terapiju odrediće infektolog.U slučaju pojave simptoma i znakova bolesti pacijenta treba uputiti na Kliniku za infektivne bolesti, Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu radi lečenja - ističu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

LJ. Petrović