Крпељи прете берачима вишања, трешања и јагода

Као што су стручњаци Института за јавно здравље Србије и упозоравали, мај и јун су месеци када крпељи највише “нападају” и када их има свуда, па чак и на гранама дрвећа. Њихова најезда ове године касни више од месец дана , јер је април био хладан и кишовит. Управо такво време спречило је и планирано запрашивање, па је оно ове године обављено са закашњењем. То је погодовало развоју крпеља којима зелене површине омогућавају довољно влажности и сеновитости. Последњих година се, иначе, знатно повећао проценат оболелих од лајмске болести и креће се око 25 одсто од заразних обољења.

Иначе се највише убода крпеља региструје у мају и јуну, а највећи проценат оболелих у почетном стадијуму лајмске болести бележи се у јуну. Крпељи су најактивнији у периоду храњења, који на нашим просторима траје од почетка пролећа до касне јесени. Потенцијални узрочници опаке инфекције вребају из траве, ниског растиња и крошања, а у великој опасности су и они који ових дана беру трешње и вишње, као и берачи јагода. Због тога сви који су претходних дана били у природи треба пажљиво да прегледају све делове тела.

Уколико примете крпеља треба да са јаве, уколико су у могућности, у најближи дом здравља или амбуланту јер је важно да се он уклони у року од 24 сата. У том року, чак и ако је заражен, не може бити преносник инфекције. Најбитније је не премазивати место уједа алкохолом, уљем или кремама пре самог вађења, јер се тиме крпељ само гура дубље и теже га је потом извадити. Осим тога, постоји опасност да крпељ поврати у крвотог крв коју је попио, а с тиме и потенцијалне бактерије које узрокују инфекцију. За ујед крпеља карактеристичан је свраб око места “качења”, црвенило и стварање концентричних кругова. Крпеља је потребно лагано извући пинцетом и добро би било да то уради здравствени радник. Ако се крпељ вади у сопсвеној режији, потребно га је пинцетом мало одићи, заротирати у смеру супротном од казаљки на сату и извадити.

Након вађења неопходно је пратити промене на телу и јавити се лекару уколико се појави црвенило, нарочито оно које личи на прстен.

Због могућности лајмске болести сви који су имали крпеља морају бити под надзором три месеца. Контролни прегледи обављају се једном месечно.

Љ. Малешевић

Симптоми

Први знаци могуће инфекције лајмском болешћу су црвенило коже, повишена температура, главобоља и болови у зглобовима. Нелечена, инфекција најчешће захвата кожу, нерви систем, зглобове и срце, а могу бити нападнути и сви остали органи. Ако се на време открије, лајмска болест не оставља последице, али у тежим случајевима, кад се касно дође, може изазвати озбиљна обољења па и смрт.