У Србији око 130.000 самохраних родитеља

Постизање баланса између каријере и родитељства један је од циљева Стратегије подстицаја рађања и један од важних фактора који утичу на доношење одлуке о проширењу породице, поручила је министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић.

Наводећи да је 2016. године, када је формиран њен кабинет, број новорођених беба био најмањи од када се ради статистика, а да је Србија у 2017. годину ушла с пола милиона мање становника у односу на 2001, Ђукић Дејановић је истакла да држава мора да ради на популационој политици како би се такав тренд преокренуо.

Министарка је подсетила на резултате истраживања о усклађивању рада и родитељства у Србији, које је показало да запослени и послодавци нису довољно информисани о законским могућностима.

Закон о раду је коректан и омогућава да запослени користи клизно радно време, рад од куће, могућност избора смене, тако да посао не трпи. Резултати су показали и да би око 80 одсто запослених при избору послодавца дао предност оном ко би омогућио флексибилно радно време, рекла је Ђукић Дејановић.

Она је истакла и да 26 одсто послодаваца не запошљава ниједну од рањивих група жена - особе с инвалидитетом, самохране мајке или мајке Ромкиње, што их ставља у још неповољнији положај.

Министарка је навела и да би јединице локалне самоуправе могле да дају свој допринос и обезбеде самохраним родитељима организовано одвођење деце у школу, коришћење разних сервиса.

Брига о самохраним родитељима ствара задовољне и продуктивне раднике, који бележе најбоље резултате у процесу рада, што мозе донети профит и бољи imiy за послодавце. Када родитељи, зарађујући за себе, брину и о заради за своје дете, имају највећи степен одговорности према послу, рекла је Ђукић Дејановић и подсетила на то да је с Привредном комором Србије успостављена додела признања „Пријатељ породице“ компанијама које уз добре пословне резултате брину и о породици.

Леонета Пајер из Делегације Европске уније у Србији рекла је да су самохране мајке једна од најрањивијих група у друштву, истичући да су социјална инклузија и солидарност међу најважнијим вредностима ЕУ и да морају бити приоритет.

Подсетивши да је Европски парламент пре 20 дана усвојио Директиву о усклађивању рада и родитељства, која предвиђа минималне стандарде у свим земљама ЕУ како би се побољшао положај запослених родитеља, Пајер је рекла да се нада да ће нека од тих решења бити имплементирана и у Стратегију социјалне заштите у Србији 2019-2025.

Надамо се да ће та стратегија бити ускоро усвојена и да ће се у 2019. години ЕУ и Србија договорити о акционом плану за отварање Поглавља 19, који укључује социјалну политику и запошљавање, истакла је Пајер.

Она је навела да је ЕУ највећи донатор у Србији у области социјалне инклузије рањивих група и да је у последњих 20 година уложила 250 милиона евра.

Е. Д.