Самохраним родитељима треба конкретна помоћ

 људе који су говорили на тему самохраног родитељства у нашем граду.

Поменути пројекат је реализован у пет градова Србије, а финансијски га је подржала Европска унија у оквиру Европског инструмента за демократију и људска права. Организатори су били Фондација „Ана и Владе Дивац” и Удружење „Јелек”, а објављена је и заједничка публикација „Заштита самохраних родитеља у Републици Србији – анализа правног оквира и препоруке”, која је представљена на округлом столу.



Како нам је рекла председница Удружења „Јелек” Ана Јовановић, пројекат је у завршној фази, а оснажено је десет самохраних мајки из Крагујевца, Лесковца, Београда, Ниша и Новог Сада.– Ми лобирамо за јачу видиљивост самохраних родитеља на локалном и на републичком нивоу и покренули смо иницијативу за измену и допуну Закона о социјалној заштити и увођење статуса самохраности као појма у Породични законик – рекла је Ана Јовановић. – Приоритет нам је да покушамо у комуникацији с локалном самоуправом да успоставимо боље програме за самохране родитеље, да постану видљивији, а у исто време да сензибилишемо запослене у јавном сектору за проблеме самохраних родитеља.



Циљ пројекта је и да институције пруже неки вид подршке, а један од њих је додатно бодовање самохраних родитеља у Националној служби за запошљавање. Тим поводом је округлом столу присуствовао и саветник у новосадској филијали Националне службе за запошљавање Душан Марјановић. Он је рекао да је на евиденцији тренутно 1.001 самохрани родитељ, од којих је 797 самохраних мајки, а подаци које имају организатори пројекта говоре да на нивоу Србије има око 106.000 самохраних родитеља. Процене су да отприлике 30 одсто од тог броја живи на граници сиромаштва и имају примања мања од 10.000 динара по члану породице.



Према речима Ивоне Гвозденовић из Фондације „Ана и Владе Дивац”, важно је и да се стимулишу послодавци да не би имали предрасуда када запошљавају самохране родитеље.– Осим што је значајно да самохрани родитељи у будућности буду дефинисани као социјално угрожена категорија и добију конкретну помоћ, као што је предност при упису деце у вртиће, веома је важно да подстакнемо послодавце на друштвено одговорно пословање кроз моделе заштите породице – рекла је Ивона Гвозденовић.



Округлом столу је присуствовала и извршна директорка Уније послодаваца Војводине Миљана Стојшић Стојановска, која је предлагала одређене мере и износила примере који потврђују проблематику самохраног родитељства и односа институција према тој категорији радно способних људи.

У име Покрајинског секретаријата за област запошљавања говорила је и Нада Бурмазовић, која је истакла мере тог секретаријата у правцу оснаживања самохраних родитеља.



Своја искуства с присутнима су поделиле и две самохране мајке које су, захваљујући пројекту „Јачање људских права и економско оснаживање самохраних мајки у Србији”, добиле бесповратна средства за покретање сопственог бизниса.



В. Павлов