ШТА ТИШТИ НОВОСАЂАНЕ Заједничка струја, ниво буке, отпад...
Разговор о томе како град дише са становницима Новог Сада, који и те како желе да поделе утиске о горућим темама, потврђује да су кост у грлу најчешће нерешена питања чистоће, која, и сами увиђају, не зависе толико од комуналних служби колико од културе живљења сваког појединца.
Као други проблем јавља се и даље недовољна доступност и ажурност институција, али и интензивна градња, мањак зеленила...
Како „Дневник” сазнаје, Нова Детелинара посебно кубури са паркинзима, те се неретко чека и по 15-20 минута на слободно место. Становница овог краја Добрила Јовичић указала је, између осталог, на потребу за још једном основном школом за малишане у околини Hayi Рувимове улице, која су приморана да прелазе ризичан пут до ОШ „Коста Трифковић” или „Петефи Шандор”. Она се пита из ког разлога су склоњени контејнери за одлагање пет амбалаже и старог папира.
– Када би било јасно назначено место и када би се знала тачна сврха акције, више људи би било окренуто рециклажи. Добар пример је Удружење „Чеп за хендикеп”, чију иницијативу редовно подржавам – каже она, додајући као још једну „мистерију” питање како се прерачунава заједничка струја у стамбеним зградама, сматрајући да је нереална сума од око 300 динара по члану домаћинства само за расвету у улазу и лифт, иако је након изласка екипе на терен, по жалби станара, потврђена као исправна.
Суграђанка Јелица Недић пожалила се на нечистоћу и буку са Трга републике и околних улица у склопу самог центра града, са симболима Новог Сада као што су Змај Јовина гимназија, Саборна црква, Владичански двор, па и најстарија, Рибља пијаца у граду.
– Желела бих да се реши питање новопостављених контејнера, који су премали, па је око њих увек прљаво, и поред континуираног рада градске „Чистоће”. Осим тога, околина, препуна врло прометних локала брзе хране, толико је каљава и масна да би требало увести прање улица великим шмрковима и цистернама са водом и dеtеryеntom – резигнирано је закључила наша саговорница. – Такође, ако имамо културно-историјску причу, онда је треба заокружити. Притом мислим на предивни споменик Краљу Петру, на којем, обашка, не постоји име аутора, а новопостављеном киоску, и да је најлепши, није ту место. На Тргу републике би ваљало посадити неко дрво јер се лети плато усија од врелине, а жардињере са шибљем које постоје очигледно служе за бацање шприцева и осталог смећа које остаје након ноћних излазака.
Која установа или особа одлучује о децибелима у угоститељским објектима занима многе, па и професорку Татјану Бобић, која примећује да нема разлике ни у гласноћи, ни у врсти музике без обзира на доба дана, па је комуникација, посебно пословна, такорећи немогућа. Она се такође осврнула на проблем хигијене кућних љубимаца, апелујући на њихове власнике да брину не само о уклањању фекалија са тротоара већ и из улаза. Поредећи Нови Сад са много мањим градовима, попут Алексинца, Крушевца, Краљева или Лесковца, приметила је да неки квартови немају довољно клупа, и поред много старог света.
– Моја 83-годишња мајка, која живи на Булевару ослобођења, мора двапут да се одмори док не дође до прве продавнице, али нема где – жали се она, додајући уз ироничан осмех да зато у Улици Војводе Шупљикца, насред тротоара, већ три недеље стоји један развучени кревет.
Велик паркинг, направљен између Улице Бранимира Ћосића, Булевара ослобођења и Краља Петра, не само што је под наплатом, иако није завршен, већ се претворио у мочвару која је почела да заудара откако се отопио снег, жале нам се тамошњи мештани, међу којима је и Вишња Богичевић. Она нам је указала и на недостатак расвете у Улици Уроша Предића, којом је посебно незгодно проћи увече с обзиром на то да нема тротоар.
– О недоступности градских институција, попут Пореске управе или ПИО фонда, не треба ни разговарати – додаје она. – Одслушаш цео концерт за виолину и оркестар док дођеш до неког ко ће ти пружити информацију, а још чешће те вратити на почетак. Човек се запита да ли оне постоје себе ради или ради грађанства.
С. Милачић