ŠTA TIŠTI NOVOSAĐANE Zajednička struja, nivo buke, otpad...
Razgovor o tome kako grad diše sa stanovnicima Novog Sada, koji i te kako žele da podele utiske o gorućim temama, potvrđuje da su kost u grlu najčešće nerešena pitanja čistoće, koja, i sami uviđaju, ne zavise toliko od komunalnih službi koliko od kulture življenja svakog pojedinca.
Kao drugi problem javlja se i dalje nedovoljna dostupnost i ažurnost institucija, ali i intenzivna gradnja, manjak zelenila...
Kako „Dnevnik” saznaje, Nova Detelinara posebno kuburi sa parkinzima, te se neretko čeka i po 15-20 minuta na slobodno mesto. Stanovnica ovog kraja Dobrila Jovičić ukazala je, između ostalog, na potrebu za još jednom osnovnom školom za mališane u okolini Hayi Ruvimove ulice, koja su primorana da prelaze rizičan put do OŠ „Kosta Trifković” ili „Petefi Šandor”. Ona se pita iz kog razloga su sklonjeni kontejneri za odlaganje pet ambalaže i starog papira.
– Kada bi bilo jasno naznačeno mesto i kada bi se znala tačna svrha akcije, više ljudi bi bilo okrenuto reciklaži. Dobar primer je Udruženje „Čep za hendikep”, čiju inicijativu redovno podržavam – kaže ona, dodajući kao još jednu „misteriju” pitanje kako se preračunava zajednička struja u stambenim zgradama, smatrajući da je nerealna suma od oko 300 dinara po članu domaćinstva samo za rasvetu u ulazu i lift, iako je nakon izlaska ekipe na teren, po žalbi stanara, potvrđena kao ispravna.
Sugrađanka Jelica Nedić požalila se na nečistoću i buku sa Trga republike i okolnih ulica u sklopu samog centra grada, sa simbolima Novog Sada kao što su Zmaj Jovina gimnazija, Saborna crkva, Vladičanski dvor, pa i najstarija, Riblja pijaca u gradu.
– Želela bih da se reši pitanje novopostavljenih kontejnera, koji su premali, pa je oko njih uvek prljavo, i pored kontinuiranog rada gradske „Čistoće”. Osim toga, okolina, prepuna vrlo prometnih lokala brze hrane, toliko je kaljava i masna da bi trebalo uvesti pranje ulica velikim šmrkovima i cisternama sa vodom i deteryentom – rezignirano je zaključila naša sagovornica. – Takođe, ako imamo kulturno-istorijsku priču, onda je treba zaokružiti. Pritom mislim na predivni spomenik Kralju Petru, na kojem, obaška, ne postoji ime autora, a novopostavljenom kiosku, i da je najlepši, nije tu mesto. Na Trgu republike bi valjalo posaditi neko drvo jer se leti plato usija od vreline, a žardinjere sa šibljem koje postoje očigledno služe za bacanje špriceva i ostalog smeća koje ostaje nakon noćnih izlazaka.
Koja ustanova ili osoba odlučuje o decibelima u ugostiteljskim objektima zanima mnoge, pa i profesorku Tatjanu Bobić, koja primećuje da nema razlike ni u glasnoći, ni u vrsti muzike bez obzira na doba dana, pa je komunikacija, posebno poslovna, takoreći nemoguća. Ona se takođe osvrnula na problem higijene kućnih ljubimaca, apelujući na njihove vlasnike da brinu ne samo o uklanjanju fekalija sa trotoara već i iz ulaza. Poredeći Novi Sad sa mnogo manjim gradovima, poput Aleksinca, Kruševca, Kraljeva ili Leskovca, primetila je da neki kvartovi nemaju dovoljno klupa, i pored mnogo starog sveta.
– Moja 83-godišnja majka, koja živi na Bulevaru oslobođenja, mora dvaput da se odmori dok ne dođe do prve prodavnice, ali nema gde – žali se ona, dodajući uz ironičan osmeh da zato u Ulici Vojvode Šupljikca, nasred trotoara, već tri nedelje stoji jedan razvučeni krevet.
Velik parking, napravljen između Ulice Branimira Ćosića, Bulevara oslobođenja i Kralja Petra, ne samo što je pod naplatom, iako nije završen, već se pretvorio u močvaru koja je počela da zaudara otkako se otopio sneg, žale nam se tamošnji meštani, među kojima je i Višnja Bogičević. Ona nam je ukazala i na nedostatak rasvete u Ulici Uroša Predića, kojom je posebno nezgodno proći uveče s obzirom na to da nema trotoar.
– O nedostupnosti gradskih institucija, poput Poreske uprave ili PIO fonda, ne treba ni razgovarati – dodaje ona. – Odslušaš ceo koncert za violinu i orkestar dok dođeš do nekog ko će ti pružiti informaciju, a još češće te vratiti na početak. Čovek se zapita da li one postoje sebe radi ili radi građanstva.
S. Milačić