O плановима Музеја савремене уметности за 2019.

Као својеврсни центар свих визуелних уметности овај музеј нуди садржаје који се одосе на само на домен ликовне уметности, слике, скулптуре, графике, цртеже, објекте, инсталације, концептуалу, него и на филм, видео, фотографије, интермедијске и дигиталне радове, архитектуру, урбанизам и дизајн. Музеј савремене уметности Војводине се, по речима директора Радована Јокића бори да опстане као један начин промишљања, преиспитивања савремене уметости трудећи се да публику не само не изгубе него и да дође до нове која има интелектуални и образовни капацитет, али је пасивизирана стихијским токовима које друштво прозводи а једини начин да се одупрете томе је да се изборите за властити идентитет и садржај.

Јокић наглашава да се савремена перцепција мења, да обичан човек нема више потребу за идентитетом и садржајем, јер су сурогати изузетно доступни и они фактички све усмеравају ка једној тачки, а то је потрошачки менталитет и тако добијете друштво које није способно да производи него само да купује и троши. У тим кратким, брзим и богатим секвенцама у вама одумире жеља за перципирањем нечега што има вертикалу а не само хоризонталу.

Кроз пројекат “Савремено стваралаштво у фокусу” у МСУВ покушавају да учине пре свега видљивим оно што раде и најављују низ предавања, презентација рада уметника, промоције, видео и филмске пројекције, као и стручна вођења по изложбама и сусрете са уметницима.

Као један од најзначајнијих програма у првој половини године најављена је изложба Олега Кулика (Кијев, 1961) једног од најпознатијих и најинтригантнијих уметника Источне Европе који је 2017. са својим перформансом учествовао на међународној изложби о миграцијама у пројекту “Ризикуј промене” који МСУВ спроводи са музејима из више европских земаља. У домену филма и видеа планирана је презентација раног стваралаштва Борислава Шајтинца за Неопланта филм, мапирање видео уметности настале у оквиру новосадске Академије уметности, као и видео продукција из Турске, док ће фотографија бити заступљена изложбом Роберта Сабо Бенке, фотографа из Будимпеште. Током пролећа биће приређена велика изложба “Плакат и књига: савремени новосадски графички дизајн” на којој ће бити представљено десетак наших стваралаца који се баве плакатом и уметничким обликовањем књига.

У колекцији овог музеја је око три хиљаде дела савремене уметности, а недостатак излагачког простора онемогућава да се приреди стална поставка. У условима депоа у коме се ова збирка налази у Јеврејској улици, по речима директора Јокића дела су једва доступна за кустосе, а још мање за стручну јавност или публику. Зато је планирано да током летњих месеци буде изложена поставка са најбољим делима из богате збирке Музеја из свих области уметничког стваралаштва друге половине 20. века, како би из године у годину ова дела била доступнија јавности. Током године биће представљена и хронологија излагачке делатности скулптуре у Србији од 1945. до 2000. године. Планиран је и серијал едукативних и истраживачких програма међу којима се истиче “Социјална пластика или уметност која мења друштво”.

Јесењу излагачку сезону обележиће две изложбе домаћих аутора, слике Андрее Ивановић Хипер, уметнице из Зрењанина, као и монументалне фигуративне скулптуре београдског уметника Радоша Антонијевића “Деколтеи и бројанице”. Самосталном изложбом представиће се и Јелена Булајић, млада, али већ високо афирмисана уметница која је завршила новосадску Академију уметности, а школовање наставила у Лондону где живи.

После успешне сарадње са Британским саветом захваљујући коме су у Новом Саду биле две атрактивне изложбе Дејмијена Херста и Грејсона Перија, МСУВ ове године започиње вишегодишњи пројекат са Гете институтом, а чини ће га низ манифестација, предавања и изложби.

Пошто се одустало од планова за изградњу нове зграде музеја Јокић указује да је потребна озбиљна реконструкција постојећег простора који је недовољан за све планиране програме. Уз то пре две године одласком у пензију кустоса збирки сликарства и цртежа укинута су два радна места, тако да је сада музеј без кустоса за дела која чине 70 одсто колекције. Током прошле године приређено је 17 изложби, више од 20 других догађаја, објављено десетак каталога и књига, а било је око осамнаест хиљада посетилаца што је по речима Јокића огромна цифра и за веће музејске системе.

– С простором којим располажемо и бројем запослених имамо фантастичне резултате и бојим се да ћемо њима покрити све наше недостатке и пасивизирати оно што би требало предузети да се актуелни проблеми реше – указује директор МСУВ.

Н. Попов