O planovima Muzeja savremene umetnosti za 2019.

Kao svojevrsni centar svih vizuelnih umetnosti ovaj muzej nudi sadržaje koji se odose na samo na domen likovne umetnosti, slike, skulpture, grafike, crteže, objekte, instalacije, konceptualu, nego i na film, video, fotografije, intermedijske i digitalne radove, arhitekturu, urbanizam i dizajn. Muzej savremene umetnosti Vojvodine se, po rečima direktora Radovana Jokića bori da opstane kao jedan način promišljanja, preispitivanja savremene umetosti trudeći se da publiku ne samo ne izgube nego i da dođe do nove koja ima intelektualni i obrazovni kapacitet, ali je pasivizirana stihijskim tokovima koje društvo prozvodi a jedini način da se oduprete tome je da se izborite za vlastiti identitet i sadržaj.

Jokić naglašava da se savremena percepcija menja, da običan čovek nema više potrebu za identitetom i sadržajem, jer su surogati izuzetno dostupni i oni faktički sve usmeravaju ka jednoj tački, a to je potrošački mentalitet i tako dobijete društvo koje nije sposobno da proizvodi nego samo da kupuje i troši. U tim kratkim, brzim i bogatim sekvencama u vama odumire želja za percipiranjem nečega što ima vertikalu a ne samo horizontalu.

Kroz projekat “Savremeno stvaralaštvo u fokusu” u MSUV pokušavaju da učine pre svega vidljivim ono što rade i najavljuju niz predavanja, prezentacija rada umetnika, promocije, video i filmske projekcije, kao i stručna vođenja po izložbama i susrete sa umetnicima.

Kao jedan od najznačajnijih programa u prvoj polovini godine najavljena je izložba Olega Kulika (Kijev, 1961) jednog od najpoznatijih i najintrigantnijih umetnika Istočne Evrope koji je 2017. sa svojim performansom učestvovao na međunarodnoj izložbi o migracijama u projektu “Rizikuj promene” koji MSUV sprovodi sa muzejima iz više evropskih zemalja. U domenu filma i videa planirana je prezentacija ranog stvaralaštva Borislava Šajtinca za Neoplanta film, mapiranje video umetnosti nastale u okviru novosadske Akademije umetnosti, kao i video produkcija iz Turske, dok će fotografija biti zastupljena izložbom Roberta Sabo Benke, fotografa iz Budimpešte. Tokom proleća biće priređena velika izložba “Plakat i knjiga: savremeni novosadski grafički dizajn” na kojoj će biti predstavljeno desetak naših stvaralaca koji se bave plakatom i umetničkim oblikovanjem knjiga.

U kolekciji ovog muzeja je oko tri hiljade dela savremene umetnosti, a nedostatak izlagačkog prostora onemogućava da se priredi stalna postavka. U uslovima depoa u kome se ova zbirka nalazi u Jevrejskoj ulici, po rečima direktora Jokića dela su jedva dostupna za kustose, a još manje za stručnu javnost ili publiku. Zato je planirano da tokom letnjih meseci bude izložena postavka sa najboljim delima iz bogate zbirke Muzeja iz svih oblasti umetničkog stvaralaštva druge polovine 20. veka, kako bi iz godine u godinu ova dela bila dostupnija javnosti. Tokom godine biće predstavljena i hronologija izlagačke delatnosti skulpture u Srbiji od 1945. do 2000. godine. Planiran je i serijal edukativnih i istraživačkih programa među kojima se ističe “Socijalna plastika ili umetnost koja menja društvo”.

Jesenju izlagačku sezonu obeležiće dve izložbe domaćih autora, slike Andree Ivanović Hiper, umetnice iz Zrenjanina, kao i monumentalne figurativne skulpture beogradskog umetnika Radoša Antonijevića “Dekoltei i brojanice”. Samostalnom izložbom predstaviće se i Jelena Bulajić, mlada, ali već visoko afirmisana umetnica koja je završila novosadsku Akademiju umetnosti, a školovanje nastavila u Londonu gde živi.

Posle uspešne saradnje sa Britanskim savetom zahvaljujući kome su u Novom Sadu bile dve atraktivne izložbe Dejmijena Hersta i Grejsona Perija, MSUV ove godine započinje višegodišnji projekat sa Gete institutom, a čini će ga niz manifestacija, predavanja i izložbi.

Pošto se odustalo od planova za izgradnju nove zgrade muzeja Jokić ukazuje da je potrebna ozbiljna rekonstrukcija postojećeg prostora koji je nedovoljan za sve planirane programe. Uz to pre dve godine odlaskom u penziju kustosa zbirki slikarstva i crteža ukinuta su dva radna mesta, tako da je sada muzej bez kustosa za dela koja čine 70 odsto kolekcije. Tokom prošle godine priređeno je 17 izložbi, više od 20 drugih događaja, objavljeno desetak kataloga i knjiga, a bilo je oko osamnaest hiljada posetilaca što je po rečima Jokića ogromna cifra i za veće muzejske sisteme.

– S prostorom kojim raspolažemo i brojem zaposlenih imamo fantastične rezultate i bojim se da ćemo njima pokriti sve naše nedostatke i pasivizirati ono što bi trebalo preduzeti da se aktuelni problemi reše – ukazuje direktor MSUV.

N. Popov