ТЕМА „ДНЕВНИКА”: Доживотни затвор (ни)је најбоље решење

То је најновија мера која би убудуће требало да се изреклне таквим злочинцима. О томе ће ускоро расправљати посланици републичког парламета, а измене закона би и врло брзо требало да буду и усвојене.

Такође, насилницима и дилерима дроге који понове кривично дело за које су већ били осуђени, када се усвоје најављене измене Кривичног законика, суд више неће моћи да изрекне казну нижу од половине максимално запрећене.

– Измененама Кривичног законика биће прописани виши минимум и максимум казне, а за најтежа кривична дела требало би да буду укинуте могућности за изрицање условне осуде, примене института ублажавања казне, као и условног отпуста. Један од начина за сузбијање криминалитета биће и увођење оштрије казнене политике за повратнике – најавила је министарка правде Нела Кубуровић.

Стручњаци сматрају да је увођење доживотне робије у законодавни систем нешто са чиме би јавност требало да се сложи, јер су починиоци најтежих кривичних дела углавном повратници.

Убице и силоватељи деце, као и вишеструке и сурове убице треба заувек да остану иза решетака јер већина њих по изласку из затвора понови кривично дело, каже стручна јавност.

Новосадски адвокат Владимир Бељански оцењује да би требало видети колико често се појављују повратници и за која дела. Каже да би требало размотрити да ли се може направити веза повратника и благе раније осуде. Такође, треба сагледати да ли су благе казне изречене у ранијим поступцима последица закона који је предвидео ниске казне за та кривична дела или су последица благе казнене политике у судовима или пак недовољног квалитета доказа за отежавајуће околности које треба да обезбеди Тужилаштво. 

Бељански подсећа на то да у садашњем систему  за најтежа кривична дела постоји казна затвора до 40 година што, по европским стандардима, представља високу казнену политику.

– Када говоримо о доживотном затвору као могућој казни, важно је знати да и таква казна мора да буде подвргнута могућности каснијег ублажавања, односно условног отпуста – појашњава Бељански за „Дневник”, и наводи да је Европски суд за људска права заузео став да је доживотни затвор без такве могућности – повреда основних људских права и увео у термин „право на наду”.

По речима адвоката Бељанског, искуство је показало да висина запрећене казне не утиче на генералну превенцију, односно не одвраћа потенцијалне учиниоце од извршења кривичног дела.

– На извршење кривичних дела учиниоци се одлучују с идејом да неће бити окривљени и ухваћени, односно да неће бити изложени судском поступку као окривљени – каже Бељански, за “Дневник” и додаје да је висина казне на последњем месту. – Познато је да потенцијалног извршиоца од извршења кривичног дела не одвраћа висока запрећена казна већ идеја и свест о томе да ће највероватније бити откривен, изведен пред суд и осуђен. Против најтежих кривичних дела држава се може борити једино ефикасним оперативним истрагама полиције и Тужилаштва, а након тога и брзим и квалитетним суским поступком, за шта се показало да увек утиче на смањење стопе криминалитета. Сама висина казне не доприноси превенцији.

Могућност изрицања казне доживотног затвора биће уведена и захваљујући иницијативи Фондације „Тијана Јурић”, коју је потписима подржало око 160.000 грађана. Иницијатор кампање је отац Тијане Јурић (14) коју је 2014. године отео, силовао, а затим убио Драган Ђурић из Сурчина. Борба да смрт његове Тијане, али и друге деце коју су ни криву ни дужну убили монструми и педофили, не буде узалудна, почела је када је, након убиства трогодишње Анђелије Стефановић из Зајечара, ангажовао правни тим који је почео да ради на иницијативи.

Подсетимо, кампању за увођење казне доживотног затвора Фондација „Тијана Јурић” покренула је марта 2017. године, октобра исте године у више од 40 градова у Србији прикупљено је око 160.000 потписа грађана који су дали подршку увођењу доживотне казе затвора, а почетком новембра потписи су предати Скупштини Србије.

Стефановић: Драконским казнама против криминала

– Измене закона и увођење драконских казни за починиоце кривичних дела, укључујући и доживотну казну затвора, суштина су борбе против криминала у Србији и требало би да покажу криминалцима да наша држава није добро тле за криминалне активности – сматра министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Осим драконских казни, циљ је и да се промени политика одмеравања казни за повратнике, у којој ће сваки следећи пут криминалац ризиковати да за поновљени случај добије драконску казну затвора.

– Имамо добар план, то ће бити озбиљан ударац државе криминалу и никоме се у Србији неће исплатити да се бави криминалом – истакао је Стефановић, и додао да су многе државе пооштриле санкције да би обесхрабриле било кога да се бави криминалом.

Децембра 2018. године формирана је Радна група за измене и допуне Кривичног законика. Она ће, осим увођења доживотног затвора за убице деце, разматрати и увођење доживотне робије за кривична дела која су до сада имала максималну казну од 40 година.

Разматраће и кажњавање вишеструких повратника. Наиме, онај ко почини исто или слично кривично дело због којег је раније одлежао казну биће кажњен оштрије. Осим тога, казне ће бити веће и за производњу и стављање у промет дрога, као и за силовање.

Најбитнија новина биће и забрана условних казни – судије више неће моћи да дају условне казне за продају дроге, за коју је предвиђена казна од три до десет година.

Дубравка Николић