TEMA „DNEVNIKA”: Doživotni zatvor (ni)je najbolje rešenje

To je najnovija mera koja bi ubuduće trebalo da se izreklne takvim zločincima. O tome će uskoro raspravljati poslanici republičkog parlameta, a izmene zakona bi i vrlo brzo trebalo da budu i usvojene.

Takođe, nasilnicima i dilerima droge koji ponove krivično delo za koje su već bili osuđeni, kada se usvoje najavljene izmene Krivičnog zakonika, sud više neće moći da izrekne kaznu nižu od polovine maksimalno zaprećene.

– Izmenenama Krivičnog zakonika biće propisani viši minimum i maksimum kazne, a za najteža krivična dela trebalo bi da budu ukinute mogućnosti za izricanje uslovne osude, primene instituta ublažavanja kazne, kao i uslovnog otpusta. Jedan od načina za suzbijanje kriminaliteta biće i uvođenje oštrije kaznene politike za povratnike – najavila je ministarka pravde Nela Kuburović.

Stručnjaci smatraju da je uvođenje doživotne robije u zakonodavni sistem nešto sa čime bi javnost trebalo da se složi, jer su počinioci najtežih krivičnih dela uglavnom povratnici.

Ubice i silovatelji dece, kao i višestruke i surove ubice treba zauvek da ostanu iza rešetaka jer većina njih po izlasku iz zatvora ponovi krivično delo, kaže stručna javnost.

Novosadski advokat Vladimir Beljanski ocenjuje da bi trebalo videti koliko često se pojavljuju povratnici i za koja dela. Kaže da bi trebalo razmotriti da li se može napraviti veza povratnika i blage ranije osude. Takođe, treba sagledati da li su blage kazne izrečene u ranijim postupcima posledica zakona koji je predvideo niske kazne za ta krivična dela ili su posledica blage kaznene politike u sudovima ili pak nedovoljnog kvaliteta dokaza za otežavajuće okolnosti koje treba da obezbedi Tužilaštvo. 

Beljanski podseća na to da u sadašnjem sistemu  za najteža krivična dela postoji kazna zatvora do 40 godina što, po evropskim standardima, predstavlja visoku kaznenu politiku.

– Kada govorimo o doživotnom zatvoru kao mogućoj kazni, važno je znati da i takva kazna mora da bude podvrgnuta mogućnosti kasnijeg ublažavanja, odnosno uslovnog otpusta – pojašnjava Beljanski za „Dnevnik”, i navodi da je Evropski sud za ljudska prava zauzeo stav da je doživotni zatvor bez takve mogućnosti – povreda osnovnih ljudskih prava i uveo u termin „pravo na nadu”.

Po rečima advokata Beljanskog, iskustvo je pokazalo da visina zaprećene kazne ne utiče na generalnu prevenciju, odnosno ne odvraća potencijalne učinioce od izvršenja krivičnog dela.

– Na izvršenje krivičnih dela učinioci se odlučuju s idejom da neće biti okrivljeni i uhvaćeni, odnosno da neće biti izloženi sudskom postupku kao okrivljeni – kaže Beljanski, za “Dnevnik” i dodaje da je visina kazne na poslednjem mestu. – Poznato je da potencijalnog izvršioca od izvršenja krivičnog dela ne odvraća visoka zaprećena kazna već ideja i svest o tome da će najverovatnije biti otkriven, izveden pred sud i osuđen. Protiv najtežih krivičnih dela država se može boriti jedino efikasnim operativnim istragama policije i Tužilaštva, a nakon toga i brzim i kvalitetnim suskim postupkom, za šta se pokazalo da uvek utiče na smanjenje stope kriminaliteta. Sama visina kazne ne doprinosi prevenciji.

Mogućnost izricanja kazne doživotnog zatvora biće uvedena i zahvaljujući inicijativi Fondacije „Tijana Jurić”, koju je potpisima podržalo oko 160.000 građana. Inicijator kampanje je otac Tijane Jurić (14) koju je 2014. godine oteo, silovao, a zatim ubio Dragan Đurić iz Surčina. Borba da smrt njegove Tijane, ali i druge dece koju su ni krivu ni dužnu ubili monstrumi i pedofili, ne bude uzaludna, počela je kada je, nakon ubistva trogodišnje Anđelije Stefanović iz Zaječara, angažovao pravni tim koji je počeo da radi na inicijativi.

Podsetimo, kampanju za uvođenje kazne doživotnog zatvora Fondacija „Tijana Jurić” pokrenula je marta 2017. godine, oktobra iste godine u više od 40 gradova u Srbiji prikupljeno je oko 160.000 potpisa građana koji su dali podršku uvođenju doživotne kaze zatvora, a početkom novembra potpisi su predati Skupštini Srbije.

Stefanović: Drakonskim kaznama protiv kriminala

– Izmene zakona i uvođenje drakonskih kazni za počinioce krivičnih dela, uključujući i doživotnu kaznu zatvora, suština su borbe protiv kriminala u Srbiji i trebalo bi da pokažu kriminalcima da naša država nije dobro tle za kriminalne aktivnosti – smatra ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Osim drakonskih kazni, cilj je i da se promeni politika odmeravanja kazni za povratnike, u kojoj će svaki sledeći put kriminalac rizikovati da za ponovljeni slučaj dobije drakonsku kaznu zatvora.

– Imamo dobar plan, to će biti ozbiljan udarac države kriminalu i nikome se u Srbiji neće isplatiti da se bavi kriminalom – istakao je Stefanović, i dodao da su mnoge države pooštrile sankcije da bi obeshrabrile bilo koga da se bavi kriminalom.

Decembra 2018. godine formirana je Radna grupa za izmene i dopune Krivičnog zakonika. Ona će, osim uvođenja doživotnog zatvora za ubice dece, razmatrati i uvođenje doživotne robije za krivična dela koja su do sada imala maksimalnu kaznu od 40 godina.

Razmatraće i kažnjavanje višestrukih povratnika. Naime, onaj ko počini isto ili slično krivično delo zbog kojeg je ranije odležao kaznu biće kažnjen oštrije. Osim toga, kazne će biti veće i za proizvodnju i stavljanje u promet droga, kao i za silovanje.

Najbitnija novina biće i zabrana uslovnih kazni – sudije više neće moći da daju uslovne kazne za prodaju droge, za koju je predviđena kazna od tri do deset godina.

Dubravka Nikolić