Данас је Светски дан штедње, расте штедња у Србији
БЕОГРАД: Данас је Светски дан штедње, а Србија га дочекује са више него троструко већим износом динарске штедње него крајем 2012. године.
Светски дан штедње је прилика за подсећање на то колико је важно имати финансијску сигурност у виду уштеђевине и колико је важно штедети.
Установљен је 31. октобра 1924. године на 1. Међународном конгресу штедионица у Милану, у Италији, а 29 земаља које су биле учеснице конгреса желеле су тиме да истакну вредност штедње како за појединца тако и за свеукупни економски напредак.
У сусрет Недељи штедње, банке у Србији нуде сет штедних производа клијентима, чиме настоје да подигну свест грађана о значају штедње, али и културу избора финансијске институције којој ће поверити свој новац.
Последњих година у Србији бележи се тренд раста штедње, а банкари поручују да висина каматне стопе на штедњу, иако један од битних елемената у целој понуди, свакако није и најбитнији елемент приликом доношења одлуке где ће грађанин положити своја средства.
Истичу да је вазно да банка у коју се новац полаже буде јака, стабилна, са дугорочним циљевима, која ослушкује потребе својих клијената и има понуду која може да испуни потребе сваког клијента понаособ.
Према подацима које је НБС доставила Танјугу, на крају септембра 2018. динарска штедња грађана износила је 56,4 милијарди динара.
"То је више него троструко већи износ него крајем 2012. У првих девет месеци ове године, динарска штедња је повећана за 6,2 милијарди динара, односно за 12,3 одсто", наводе у НБС која до 2. новембра обележити Светску недељу штедње обележава програмима финансијске едукације.
Девизна штедња грађана у септембру достигла је ниво од око 9,7 милијарди евра, од чега највећи део, 8,8 милијарди евра односи на штедњу у еврима.
Од почетка године девизна штедња је забележила раст од 405,8 милиона евра, од чега се 356,9 милиона односи на раст штедње у еврима.
Према последњим подацима, каматна стопа на новоположену штедњу у еврима становништва у августу 2018. у просеку је износила 0,79 одсто на годишњем нивоу. Посматрано по рочности, оне се крећу: 0,54 одсто за штедњу рочности до једне године, 1,09 одсто за рочност од једне до две године и 0,92 одсто на штедњу рочности преко две године.
Каматне стопе на динарску штедњу су релативно више у поређењу са девизном штедњом и крећу се од 2,57 одсто за рочност до годину дана, до 3,99 одсто за рочности дуже од две године.
У просеку, банке су на динарску штедњу нудиле каматне стопе у износу 2,61 одсто годишње.