Danas je Svetski dan štednje, raste štednja u Srbiji

Svetski dan štednje je prilika za podsećanje na to koliko je važno imati finansijsku sigurnost u vidu ušteđevine i koliko je važno štedeti.



Ustanovljen je 31. oktobra 1924. godine na 1. Međunarodnom kongresu štedionica u Milanu, u Italiji, a 29 zemalja koje su bile učesnice kongresa želele su time da istaknu vrednost štednje kako za pojedinca tako i za sveukupni ekonomski napredak.



U susret Nedelji štednje, banke u Srbiji nude set štednih proizvoda klijentima, čime nastoje da podignu svest građana o značaju štednje, ali i kulturu izbora finansijske institucije kojoj će poveriti svoj novac. 



Poslednjih godina u Srbiji beleži se trend rasta štednje, a bankari poručuju da visina kamatne stope na štednju, iako jedan od bitnih elemenata u celoj ponudi, svakako nije i najbitniji element prilikom donošenja odluke gde će građanin položiti svoja sredstva. 



Ističu da je vazno da banka u koju se novac polaže bude jaka, stabilna, sa dugoročnim ciljevima, koja osluškuje potrebe svojih klijenata i ima ponudu koja može da ispuni potrebe svakog klijenta ponaosob. 



Prema podacima koje je NBS dostavila Tanjugu, na kraju septembra 2018. dinarska štednja građana iznosila je 56,4 milijardi dinara. 



"To je više nego trostruko veći iznos nego krajem 2012. U prvih devet meseci ove godine, dinarska štednja je povećana za 6,2 milijardi dinara, odnosno za 12,3 odsto", navode u NBS koja do 2. novembra obeležiti Svetsku nedelju štednje obeležava programima finansijske edukacije.



Devizna štednja građana u septembru dostigla je nivo od oko 9,7 milijardi evra, od čega najveći deo, 8,8 milijardi evra odnosi na štednju u evrima. 



Od početka godine devizna štednja je zabeležila rast od 405,8 miliona evra, od čega se 356,9 miliona odnosi na rast štednje u evrima.



Prema poslednjim podacima, kamatna stopa na novopoloženu štednju u evrima stanovništva u avgustu 2018. u proseku je iznosila 0,79 odsto na godišnjem nivou. Posmatrano po ročnosti, one se kreću: 0,54 odsto za štednju ročnosti do jedne godine, 1,09 odsto za ročnost od jedne do dve godine i 0,92 odsto na štednju ročnosti preko dve godine. 



Kamatne stope na dinarsku štednju su relativno više u poređenju sa deviznom štednjom i kreću se od 2,57 odsto za ročnost do godinu dana, do 3,99 odsto za ročnosti duže od dve godine. 



U proseku, banke su na dinarsku štednju nudile kamatne stope u iznosu 2,61 odsto godišnje.