Књиге на Позорју: „Душан Ковачевић – идеологија, човек, драма“

Зборник је настао на основу критичког књижевног скупа „Књижевно дело Душана Ковачевића“, организованог поводом уручења награде „Златни крст кнеза Лазара”, коју је драмски писац добио  за 2015. годину на Видовданском песничком бденију. На тој манифестацију су учествовали и радове у зборнику објавили  претежно млади аутори из Новог Сада, Београда, Ниша, Косовске Митровице и Никшића: Даница Андрејевић, Сава Стаменковић, Јелена Марићевић, Драгана В. Тодоресков, Снежана Ј. Милојевић, Радоје Фемић, Иван Базрђан, Маријана Јелисавчић, Оливера Милићевић,Растко Лончар, Јована Николић, Софија Матић и Иван Коларић.

Зборник је, како је навео уредник Жарко Милићевић, резултат прегнућа да се дело најзначајнијег српског савременог драмског писца, сценаристе и драматурга осветли са различитих аспеката, који су подразумевали све видове Ковачевићевог бављења књижевношћу, сценаријем и филмом. Радови могу послужити истраживачима његовог дела и његовом утицају на књижевност и укупни јавни живот нашег времена „генералне пробе самоубиства”, како се зове једна од скоријих Ковачевићчевих драма. Милићевић је навео да је зборник наслова настао по раду професорке Данице Андрејевић, који говори о три значајна сегмента рада Душана Ковачевића.

„Када смо га позвали на промоцију зборника, Ковачевић је одбио да дође, образложивши своју одлуку речима: Не могу да дођем, јер не могу да поднесем да неко о мени прича у мом присуству. Ја нисам Тито!“, рекао је Милићевић.

Он је изнео да му је врло драго што на Филозофском факултету у Новом Саду, постоји школа која се бави драмским стваралаштвом, за разлику од Ниша и Крагујевца, тиме најавивши учешће у јучерашњем разговору две професорке и једне студенткиње мастер студија српске књижевности новосадског универзитета, које су исцрпним тумачењима изнеле чиме су се бавили аутори текстова у зборнику.

Својеврсно лично сентиментално путовање кроз дела Душана Ковачевића представила је професорка Невена Варница рекавши да је за њу „у метомимијском смислу Ковачевић од драмског писца заправо постао знак и тако надмашио самога себе”. Он је, нагласила је Варница, „велики драмски писац једног малог народа”. У радовима у зборнику анализе су опозиционе, те се супротстављају: човек наспрам идеологије, идеологије једна другој, знање са незнањем, памет са глупошћу.

Професорка Јелена Марићевић сматра да кључне речи наслова складно осликавају стожерне тачке радова у зборнику

„Поред проблема идеологије, кога се на најразличитије начине дотичу готово сви чланци у зборнику, може се запазити и заинтересованост за коментарисање и указивање на важност песама унутар Ковачевићевих драма...Издвојене из контекста песме можда не би имале толику лиричност и не би изазивале снажан осећај карасевдаха, како то чине у пртеломним тренуцима драме или филма“, сматра професорка Марићевић.

Да зборник представља „значајан покушај препознавања доминантних књижевних и театролошких карактеристика унутар дефинисаних парадигми српске драмске књижевности”, изнела је постдипломац Милена Кулић.

„Сагледавајући структуру драмског текста, аутори су преиспитивали свет заснован на гротескно хипертрофираној реалности прожетој апсурдним, у којем се сасвим јасно оцртава застрашујућа природа ликова која изазива смех, али и мрачна злокобна обележја“, рекла је Милена Кулић.       

Е. Н. Л.