Директор Београдске берзе Синиша Крнета: Код нас су нове шансе за зараду

Пројекат финансира Специјални акционарски фонд Европске банке за обнову и развој-ЕБРД, а спроводи ,консултантска кућа “Прајсвотерхаус Куперс”.Програм ће трајати наредних годину дана .Циљ му је да приближи грађанима и привреди тржиште капитала  и отвори им и нове могућности финансирања и пласмана средстава.

Београдска берза последњих година није бележила знатнији промет .О томе какве је резултате  постигла прошле године за “Дневник“ говори директор Берзе Синиша Крнета.

„У 2017. укупна вредност промета на Београдској берзи била је 553 милиона динара. Од те суме 87 одсто било је трговање државним обвзеницама. Оне, саме по себи, не би требало да буду окосница промета на тржишту капитала. Годишњи промет акцијама био је 68 милиона евра. Пре десет година то је било 1,85 милијарди евра. Била је то златна година за Берзу.“

Које су акиције биле најзанимљивије за трговање?

„Атрактивност акција појединих предузећа зависи од опште еконимске ситуације, међународних трендова, а највише од њихових резултата пословања те атрактивности индустрије у којој раде. Акције НИС-а и Аеродрома су већ неколико година на листи најтргованијих код нас. Ту су затим акције Енергорпојект холдинга, Комерцијалне банке и Металца. Инвеститорима су најинтересантније хартије укључене у најквалитетније сегменте тржишта - Прајм и Стандард Листинг. То су компаније које имају добре резултате и поштују високе стандарде извештавања, корпоративног управљања и јавности пословања.“

Треба ли приватизацију завршити на Берзи  када су у питању акције Телекома или Комерцијалне банке и осталог из бесплатног пакета које су грађани добили?

„Кључно је сагледати користи које би таква продаја донела наведеним компанијама и њиховим власницима - односно држави и грађанима. Телеком би на Берзи могао да добије реалну процену вредности, квалитетнију контролу менаџмента. Временом компанија би добила и бољу инвестициону репутацију те повољнији финансијски положај. Излазак на Берзу отворио би врата за нове потенцијалне инвестиције. То би донело подизање ефикасности рада компаније јер би акционари захтевали боље пословне резултате. Изласком на берзу грађанима би било омогућено да слободно располажу имовином коју су добили, као и да инвестирају у акције квалитетних домаћих компанија. Уколико се ниједна од ових опција не реализује  теже је очекивати да српско тржиште капитала заживи пуним капацитетом и да привреди понуди оно што се од Берзе очекује.“

Шта  ће  пројекат”Изађи на берзу” донети власницима предузећа која се одлуче да поделе власништво. Које су предности а које мане?

„Компанијама  које имају одговарајуће капацитете,  тржиште и динамику пословања прелазак у акционарско друштво доноси јефтиније финансирање и повољнију билансну структуру посматрано кроз однос дуга и капитала. Истакао бих још унапређење mеnaymеnta и пословних процеса  те укључивање запослених у дугорочни развој предузећа… Свакако, излазак на берзу није најповољније решење за све - у одређеним фазама развоја. За предузеће је природно да се финансира путем комерцијалних кредита. Ипак, компаније које су иновативне и желе да уложе знатна средства у истраживање и развој  не могу се стално финансирати кредитима. Ту је излазак на берзу пожељна опција. То доноси поделу власништва захтева већу јавност пословања, обимније извештаје о раду и транспарентније трошкове. Многи власници се тога плаше али искуства из развијених земаља показала су да су  користи од изласка на берзу далеко веће.“

Шта Берза доноси малим и средњим предузећима?

„Она до сада нису била преовлађујућа циљна група развијених берзи. Она се најчешће финансирају путем банака или развојних фондова. Такав вид финансирања код нас није развијен. Београдска берза тежи да и тим компанијама омогући приступ финансирању  већ од “старт ап“ фазе. У сарадњи са компанијом Фундербеам  нудимо им финансирање путем еквити краудфондинга…“

Шта бу развој тржишта капитала донео Србији ?

„Развијено тржиште погодује предузећима, грађанима, банкама, професионалним инвеститорима  и доноси вишеструке корсти. Нажалост наша јавност је прилично скептична према тржишту капитала.  Развој тржишта капитала доноси алтернативе за пословање, инвестиције, штедњу. Са бољим перформансама акционарских друштава расту друштвени производ, запосленост, конкурентност компанија...“  

Камате на штедњу су све ниже. Улагање у акције могло би да буде добра алтеренатива за већу зараду. Са којом сумом вреди изаћи на берзу?

„Не постоје ни минамлне ни максималне суме. За инвеститоре берза представља алетренативу штедњи, наравно нешто ризичнију у односу на депозите. Висина ризика зависи од ризичности издаваоца акција. При томе улагачи морају да имају на уму да се на берзу улажу само средства за која се не очекује да ће вам бити потребна у краћем временском року. Када похлепа и страх умешају прсте  резултати могу да буду врло лоши по онога ко је инвестирао, али и по тржиште у целини. Да би за грађане демистификовали ову област често организујемо курсеве на тему берзанског пословања за најширу јанвост.“

Да ли наша законска регулатива прати ову област?

„Постоји широк простор за унапређење регулаторног окружења.То се односи на унапређење законског оквира за тржиште капитала, као и на пореске промене, унапређење закона о девизном пословању. Регулатива коју сада имамо са једне стране ограничава долазак страних инвеститора и улагање у акције домаћих компанија. Отежава се и конкурентност домаћих учесника на тржишту. Основни проблем је порез на капиталну добит, који умањује  атрактивност Србије на инвеситицоној мапи. Надамо се скором решењу тог проблема.“

Како видите даљи развој?

„Желимо да и Београдска, као и друге светске берзе постану мотор развоја матичне привреде. Надамо се да ћемо у тим напорима, заједно са партнерима, успети у наредном периоду.“

Душанка Вујошевић