Direktor Beogradske berze Siniša Krneta: Kod nas su nove šanse za zaradu

Projekat finansira Specijalni akcionarski fond Evropske banke za obnovu i razvoj-EBRD, a sprovodi ,konsultantska kuća “Prajsvoterhaus Kupers”.Program će trajati narednih godinu dana .Cilj mu je da približi građanima i privredi tržište kapitala  i otvori im i nove mogućnosti finansiranja i plasmana sredstava.

Beogradska berza poslednjih godina nije beležila znatniji promet .O tome kakve je rezultate  postigla prošle godine za “Dnevnik“ govori direktor Berze Siniša Krneta.

„U 2017. ukupna vrednost prometa na Beogradskoj berzi bila je 553 miliona dinara. Od te sume 87 odsto bilo je trgovanje državnim obvzenicama. One, same po sebi, ne bi trebalo da budu okosnica prometa na tržištu kapitala. Godišnji promet akcijama bio je 68 miliona evra. Pre deset godina to je bilo 1,85 milijardi evra. Bila je to zlatna godina za Berzu.“

Koje su akicije bile najzanimljivije za trgovanje?

„Atraktivnost akcija pojedinih preduzeća zavisi od opšte ekonimske situacije, međunarodnih trendova, a najviše od njihovih rezultata poslovanja te atraktivnosti industrije u kojoj rade. Akcije NIS-a i Aerodroma su već nekoliko godina na listi najtrgovanijih kod nas. Tu su zatim akcije Energorpojekt holdinga, Komercijalne banke i Metalca. Investitorima su najinteresantnije hartije uključene u najkvalitetnije segmente tržišta - Prajm i Standard Listing. To su kompanije koje imaju dobre rezultate i poštuju visoke standarde izveštavanja, korporativnog upravljanja i javnosti poslovanja.“

Treba li privatizaciju završiti na Berzi  kada su u pitanju akcije Telekoma ili Komercijalne banke i ostalog iz besplatnog paketa koje su građani dobili?

„Ključno je sagledati koristi koje bi takva prodaja donela navedenim kompanijama i njihovim vlasnicima - odnosno državi i građanima. Telekom bi na Berzi mogao da dobije realnu procenu vrednosti, kvalitetniju kontrolu menadžmenta. Vremenom kompanija bi dobila i bolju investicionu reputaciju te povoljniji finansijski položaj. Izlazak na Berzu otvorio bi vrata za nove potencijalne investicije. To bi donelo podizanje efikasnosti rada kompanije jer bi akcionari zahtevali bolje poslovne rezultate. Izlaskom na berzu građanima bi bilo omogućeno da slobodno raspolažu imovinom koju su dobili, kao i da investiraju u akcije kvalitetnih domaćih kompanija. Ukoliko se nijedna od ovih opcija ne realizuje  teže je očekivati da srpsko tržište kapitala zaživi punim kapacitetom i da privredi ponudi ono što se od Berze očekuje.“

Šta  će  projekat”Izađi na berzu” doneti vlasnicima preduzeća koja se odluče da podele vlasništvo. Koje su prednosti a koje mane?

„Kompanijama  koje imaju odgovarajuće kapacitete,  tržište i dinamiku poslovanja prelazak u akcionarsko društvo donosi jeftinije finansiranje i povoljniju bilansnu strukturu posmatrano kroz odnos duga i kapitala. Istakao bih još unapređenje menaymenta i poslovnih procesa  te uključivanje zaposlenih u dugoročni razvoj preduzeća… Svakako, izlazak na berzu nije najpovoljnije rešenje za sve - u određenim fazama razvoja. Za preduzeće je prirodno da se finansira putem komercijalnih kredita. Ipak, kompanije koje su inovativne i žele da ulože znatna sredstva u istraživanje i razvoj  ne mogu se stalno finansirati kreditima. Tu je izlazak na berzu poželjna opcija. To donosi podelu vlasništva zahteva veću javnost poslovanja, obimnije izveštaje o radu i transparentnije troškove. Mnogi vlasnici se toga plaše ali iskustva iz razvijenih zemalja pokazala su da su  koristi od izlaska na berzu daleko veće.“

Šta Berza donosi malim i srednjim preduzećima?

„Ona do sada nisu bila preovlađujuća ciljna grupa razvijenih berzi. Ona se najčešće finansiraju putem banaka ili razvojnih fondova. Takav vid finansiranja kod nas nije razvijen. Beogradska berza teži da i tim kompanijama omogući pristup finansiranju  već od “start ap“ faze. U saradnji sa kompanijom Funderbeam  nudimo im finansiranje putem ekviti kraudfondinga…“

Šta bu razvoj tržišta kapitala doneo Srbiji ?

„Razvijeno tržište pogoduje preduzećima, građanima, bankama, profesionalnim investitorima  i donosi višestruke korsti. Nažalost naša javnost je prilično skeptična prema tržištu kapitala.  Razvoj tržišta kapitala donosi alternative za poslovanje, investicije, štednju. Sa boljim performansama akcionarskih društava rastu društveni proizvod, zaposlenost, konkurentnost kompanija...“  

Kamate na štednju su sve niže. Ulaganje u akcije moglo bi da bude dobra alterenativa za veću zaradu. Sa kojom sumom vredi izaći na berzu?

„Ne postoje ni minamlne ni maksimalne sume. Za investitore berza predstavlja aletrenativu štednji, naravno nešto rizičniju u odnosu na depozite. Visina rizika zavisi od rizičnosti izdavaoca akcija. Pri tome ulagači moraju da imaju na umu da se na berzu ulažu samo sredstva za koja se ne očekuje da će vam biti potrebna u kraćem vremenskom roku. Kada pohlepa i strah umešaju prste  rezultati mogu da budu vrlo loši po onoga ko je investirao, ali i po tržište u celini. Da bi za građane demistifikovali ovu oblast često organizujemo kurseve na temu berzanskog poslovanja za najširu janvost.“

Da li naša zakonska regulativa prati ovu oblast?

„Postoji širok prostor za unapređenje regulatornog okruženja.To se odnosi na unapređenje zakonskog okvira za tržište kapitala, kao i na poreske promene, unapređenje zakona o deviznom poslovanju. Regulativa koju sada imamo sa jedne strane ograničava dolazak stranih investitora i ulaganje u akcije domaćih kompanija. Otežava se i konkurentnost domaćih učesnika na tržištu. Osnovni problem je porez na kapitalnu dobit, koji umanjuje  atraktivnost Srbije na invesiticonoj mapi. Nadamo se skorom rešenju tog problema.“

Kako vidite dalji razvoj?

„Želimo da i Beogradska, kao i druge svetske berze postanu motor razvoja matične privrede. Nadamo se da ćemo u tim naporima, zajedno sa partnerima, uspeti u narednom periodu.“

Dušanka Vujošević