ПАЛА ОДЛУКА Европски парламент тражи укидање померањa казаљки на сату

Посланици ЕП су одлучили да Европској комисији предложе укидање летњег и зимског рачунања времена.



На самом почетку расправе било је јасно да Европска комисија након опсежне анализе учинка не препоручује такву промену.



Према речима комесарке за саобраћај Виолете Булц, њене службе су анализирале све доступне доказе који су показали да би некоординисана промена рачунања времена у државама чланицама била штетна за јединствено европско тржиште, због чега се она изјаснила против тога. 



„Што се тиче доказа о утицају промене рачунања времена на здравље људи, Булц и ЕК кажу да такви докази нису уверљиви: чини се да неки људи пате од промена, но то се може компензовати позитивним здравственим учинцима повећаног одмора или активности на отвореном. Осим тога, није јасно би ли перманентно летно или перманентно зимско рачунање времена било боље за здравље људи“, објаснила је европска комесарка. 

Расправа у Европском парламенту, показала је, међутим, да је расположење битно другачије него међу државама чланицама у Савету ЕУ или у ЕК.



Готово сви говорници, припадници социјалдемократа, либерала, зелених, у име грађана су говорили да садашњи режим са променама рачунања времена изазива здравствене тегобе код људи, па и животиња, да због умора изазваног померањем сата долази до већег проја саобраћајних несрећа, да краве дају мање млека, пренео је "Вечерњи лист". 



Према резултатима неких студија, око 20 одсто грађана осећа здравствене тегобе због померања сата, рекао је Павел Свобода, председавајући Комитета ЕП за правне послове и истакао да у име 20 одсто граађана Чешке позива Комисију да искористи своје законске активности. 



Гезине Мајснер, која је говорила у име либерала, изјавила је да 150 држава у свету нема такво рачунање времена и да је међу њима и Русија.



"Нисмо, надам се, глупљи од Путина", рекла је Мајснер. 



 

Летње рачунање времена (енгл. Summer тиме или Daylight савинг тиме (ДСТ)), је договор по којем се преко лета часовник помера да би послеподнева имала више дневног светла него преподнева. Спроводи се тако што се службено време помери унапред у позну зиму или рано пролеће, а врати назад у јесен. Време се обично помера за један сат, али тачан број часова и датуми измена се одређују локално, и подложни су променама. Овакво подешавање доприноси бољем прилагођавању и већем искоришћавању дана и штедње енергије.

Датум и време почетка и престанка летњег рачунања времена није стандардизован на нивоу света и начелно се разликује од државе до државе. Померање времена се у већини случајева врши у ноћи између суботе и недеље и то у 2 часа - како би се умањио негативан утицај додатног или недостајућег сата на радно становништво, редове вожње и сл.

Манипулисање са рачунањем времена осмишљено је још у античко доба. Поједине државе старог доба, су у летњим месецима продужавале трајање часа. Римљани су имали и посебан водени часовник са различитим скалама за различите месеце током година.

Први који је у модерно доба сугерисао да се лети устаје раније био је амерички научник Бенџамин Френклин. Он је у време док је, као амерички изасланик, живео у Паризу, 1784. уредницима листа Јоурнал оф Парис послао писмо у којима саветује Парижане да штеде свеће устајући раније како би што више користили сунчево светло.

Нешто касније, 1895, новозеландски етномолог и астроном Џорџ Вернон Хадсон предлагао је да се током лета чак два сата унапред померају часовници.

Земље западне Еворпе уводе летње време седамдесетих година прошлог, да би се тај обичај затим 1996. проширио на целу Европску унију. За 2007. било је планирано опште сагледавање ефеката летњег рачунање времена и евентуална ревизија, али све до сада до ревизије није дошло.

Р. Д.