PALA ODLUKA Evropski parlament traži ukidanje pomeranja kazaljki na satu

Poslanici EP su odlučili da Evropskoj komisiji predlože ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena.



Na samom početku rasprave bilo je jasno da Evropska komisija nakon opsežne analize učinka ne preporučuje takvu promenu.



Prema rečima komesarke za saobraćaj Violete Bulc, njene službe su analizirale sve dostupne dokaze koji su pokazali da bi nekoordinisana promena računanja vremena u državama članicama bila štetna za jedinstveno evropsko tržište, zbog čega se ona izjasnila protiv toga. 



„Što se tiče dokaza o uticaju promene računanja vremena na zdravlje ljudi, Bulc i EK kažu da takvi dokazi nisu uverljivi: čini se da neki ljudi pate od promena, no to se može kompenzovati pozitivnim zdravstvenim učincima povećanog odmora ili aktivnosti na otvorenom. Osim toga, nije jasno bi li permanentno letno ili permanentno zimsko računanje vremena bilo bolje za zdravlje ljudi“, objasnila je evropska komesarka. 

Rasprava u Evropskom parlamentu, pokazala je, međutim, da je raspoloženje bitno drugačije nego među državama članicama u Savetu EU ili u EK.



Gotovo svi govornici, pripadnici socijaldemokrata, liberala, zelenih, u ime građana su govorili da sadašnji režim sa promenama računanja vremena izaziva zdravstvene tegobe kod ljudi, pa i životinja, da zbog umora izazvanog pomeranjem sata dolazi do većeg proja saobraćajnih nesreća, da krave daju manje mleka, preneo je "Večernji list". 



Prema rezultatima nekih studija, oko 20 odsto građana oseća zdravstvene tegobe zbog pomeranja sata, rekao je Pavel Svoboda, predsedavajući Komiteta EP za pravne poslove i istakao da u ime 20 odsto graađana Češke poziva Komisiju da iskoristi svoje zakonske aktivnosti. 



Gezine Majsner, koja je govorila u ime liberala, izjavila je da 150 država u svetu nema takvo računanje vremena i da je među njima i Rusija.



"Nismo, nadam se, gluplji od Putina", rekla je Majsner. 



 

Letnje računanje vremena (engl. Summer time ili Daylight saving time (DST)), je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više dnevnog svetla nego prepodneva. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen. Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.

Datum i vreme početka i prestanka letnjeg računanja vremena nije standardizovan na nivou sveta i načelno se razlikuje od države do države. Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje i to u 2 časa - kako bi se umanjio negativan uticaj dodatnog ili nedostajućeg sata na radno stanovništvo, redove vožnje i sl.

Manipulisanje sa računanjem vremena osmišljeno je još u antičko doba. Pojedine države starog doba, su u letnjim mesecima produžavale trajanje časa. Rimljani su imali i poseban vodeni časovnik sa različitim skalama za različite mesece tokom godina.

Prvi koji je u moderno doba sugerisao da se leti ustaje ranije bio je američki naučnik Bendžamin Frenklin. On je u vreme dok je, kao američki izaslanik, živeo u Parizu, 1784. urednicima lista Journal of Paris poslao pismo u kojima savetuje Parižane da štede sveće ustajući ranije kako bi što više koristili sunčevo svetlo.

Nešto kasnije, 1895, novozelandski etnomolog i astronom Džordž Vernon Hadson predlagao je da se tokom leta čak dva sata unapred pomeraju časovnici.

Zemlje zapadne Evorpe uvode letnje vreme sedamdesetih godina prošlog, da bi se taj običaj zatim 1996. proširio na celu Evropsku uniju. Za 2007. bilo je planirano opšte sagledavanje efekata letnjeg računanje vremena i eventualna revizija, ali sve do sada do revizije nije došlo.

R. D.