Српско народно позориште „Тоском” обележава Пучинијев јубилеј

На сцени „Јован Ђорђевић” 29. и 31. јануара публика ће бити у прилици да ужива у непролазним аријама, попут Каварадосијеве „ Е луцеван ле stеllе” или Тоскине „Виши д’арте, виши д’аморе” у извођењу мексичког тенора Хектора Лопеза Мендозе, првака Националне румунске опере у Клужу, и сопранисткиње Драгане Радаковић, звезде Сиднејске опере, који ће наступити као гости.

Пучини се родио 22. децембра 1858. у Луки. Музичка традиција његове породице сезала је пет генерација унатраг, па се тако и Ђакомо рано почео музички образовати, најпре у родном граду, а затим на Конзерваторијуму у Милану, где студира композицију. Његов оперски првенац, једночинка „Виле”, праизведена 1884, није му донела жељено признање, но свеједно му је у то време славни издавач „Рицорди” понудио уговор за нову оперу. Ни та друга, „Едгар”, из1889, није доживела готово никакав успех, али ће зато 1893. у Торину бити праизведена „Манон Леско”, која се и данас убраја међу најлепше странице његових оперских партитура.

Већ од првог извођења 1900. године у Риму освојила је „Тоска” и публику и критику. Настала на темељима романа Виктора Сардуа, који су уобличили Луиђи Илика и Ђузепе Ђакоза, показала је колико је Пучинију била важна сарадња с писцима либрета. Уз изузетну музичку даровитост, он је имао и непогрешив осећај за законитости тока драмске радње, која га је инспирисала, омогућујући настанак увек нових и свежих идеја, па код њега оркестар слика истинске музичке кулисе којима дочарава места радње и емотивна стања. Био је изванредан познавалац женске психологије, коју је постављао у средиште својих опера...

– „Тоска” је прича о тиранији, опсесији, о љубави и страсти, о убистима и самоубиствима, она сва у акцији, она је, заправо политички трилер, али са нагласком на љубавној причи. И ја морам уверити публику да је Флавија Тоска страствена дива, а истовремено емотивна и осетљива жена. Зато свака продукција „Тоске” представља увек и нови изазови – речи су Драгане Радаковић.

Наш познати баритон Жељко Лучић наступиће у улози барона Скарпије у новој поставци Пучинијеве “Тоске” на сцени чувене њујоршке опере Метрополитен, која ће бити директно преношена вечерас од 18.55 часова у биоскопу “Синеплекс” у београдском шопинг центру Ушће. У овој новој продукцији  сер Дејвида Меквикара, под диригентском палицом Емануела Вилома, насловну улогу певаће Соња Јончева, сликар Марио Каварадоси је Виторио Григоло, а Патрик Карфизи је Црквењак.

Н. П-ј.

Ђакомо Пучини је умро 29. новембра 1924. у Бриселу, не успевши да заокружи рад на свом последњем делу, оперској бајци о кинеској принцези каменог срца – Турандот. Оперу је довршио Франко Алфано, али потпуно оставши на трагу Пучинијевог лирско-осећајног и помало меланхоличног стила утемељеног на комбинацији оперског израза касног романтизма и нових струјања у реализму раног 20. века. „Турандот” је са великим успехом праизведена 1926. године у Милану под диригентском палицом Пучинијевог дугогодишњег сарадника, легендарног маестра Артура Тосканинија.

У Опери Српског народног позоришта Пучини је присутан већ скоро седам деценија, тачније од 12. марта 1949, када је под управом Лазара Буте изведена управо „Тоска”. У потоњим годинама на репертоару ће се наћи и „Боеми”, „Мадам Батерфлај”, „Манон Леско”, „Турандот” и комична опера „Ђани Скики”. „Тоска” ће доживети неколико инсценација, али је у сећању старијих поклоника оперске уметности остала она са Вером Ковач Виткаи у насловној роли, Славољубом Коцићем као Каварадосијем и Миодрагом Милановићем у улози префекта римске полиције Скарпија.

Поставка у којој ће новосадска оперска публика имати прилику да ужива 29. и 31. јануара обновљена је 2006. по редитељском концепту Младена Сабљића из 1994. Овим ће представама дириговати маестро Ђанлука Марчано, а поред Драгане Радаковић и Хектора Лопеса Мендозе, солистичке роле певаће још Небојша Бабић (Барон Скарпија), Горан Крнета (Црквењак), Игор Ксионжик (Сполета), Страхиња Ђокић, Владимир Зорјан и Маја Андрић. 

М. Стајић