Srpsko narodno pozorište „Toskom” obeležava Pučinijev jubilej
Za operski svet će 2018. biti u znaku obeležavanja Pučinijevog jubileja, 160 godina od rođenja ovog znamenitog italijanskog kompozitora, i Srpsko narodno pozorište će počast ovom geniju čija je slava do danas ostala nepomućena odati izvođenjem „Toske”.
Na sceni „Jovan Đorđević” 29. i 31. januara publika će biti u prilici da uživa u neprolaznim arijama, poput Kavaradosijeve „ E lucevan le stelle” ili Toskine „Viši d’arte, viši d’amore” u izvođenju meksičkog tenora Hektora Lopeza Mendoze, prvaka Nacionalne rumunske opere u Klužu, i sopranistkinje Dragane Radaković, zvezde Sidnejske opere, koji će nastupiti kao gosti.
Pučini se rodio 22. decembra 1858. u Luki. Muzička tradicija njegove porodice sezala je pet generacija unatrag, pa se tako i Đakomo rano počeo muzički obrazovati, najpre u rodnom gradu, a zatim na Konzervatorijumu u Milanu, gde studira kompoziciju. Njegov operski prvenac, jednočinka „Vile”, praizvedena 1884, nije mu donela željeno priznanje, no svejedno mu je u to vreme slavni izdavač „Ricordi” ponudio ugovor za novu operu. Ni ta druga, „Edgar”, iz1889, nije doživela gotovo nikakav uspeh, ali će zato 1893. u Torinu biti praizvedena „Manon Lesko”, koja se i danas ubraja među najlepše stranice njegovih operskih partitura.
Već od prvog izvođenja 1900. godine u Rimu osvojila je „Toska” i publiku i kritiku. Nastala na temeljima romana Viktora Sardua, koji su uobličili Luiđi Ilika i Đuzepe Đakoza, pokazala je koliko je Pučiniju bila važna saradnja s piscima libreta. Uz izuzetnu muzičku darovitost, on je imao i nepogrešiv osećaj za zakonitosti toka dramske radnje, koja ga je inspirisala, omogućujući nastanak uvek novih i svežih ideja, pa kod njega orkestar slika istinske muzičke kulise kojima dočarava mesta radnje i emotivna stanja. Bio je izvanredan poznavalac ženske psihologije, koju je postavljao u središte svojih opera...
– „Toska” je priča o tiraniji, opsesiji, o ljubavi i strasti, o ubistima i samoubistvima, ona sva u akciji, ona je, zapravo politički triler, ali sa naglaskom na ljubavnoj priči. I ja moram uveriti publiku da je Flavija Toska strastvena diva, a istovremeno emotivna i osetljiva žena. Zato svaka produkcija „Toske” predstavlja uvek i novi izazovi – reči su Dragane Radaković.
Naš poznati bariton Željko Lučić nastupiće u ulozi barona Skarpije u novoj postavci Pučinijeve “Toske” na sceni čuvene njujorške opere Metropoliten, koja će biti direktno prenošena večeras od 18.55 časova u bioskopu “Sinepleks” u beogradskom šoping centru Ušće. U ovoj novoj produkciji ser Dejvida Mekvikara, pod dirigentskom palicom Emanuela Viloma, naslovnu ulogu pevaće Sonja Jončeva, slikar Mario Kavaradosi je Vitorio Grigolo, a Patrik Karfizi je Crkvenjak.
N. P-j.
Đakomo Pučini je umro 29. novembra 1924. u Briselu, ne uspevši da zaokruži rad na svom poslednjem delu, operskoj bajci o kineskoj princezi kamenog srca – Turandot. Operu je dovršio Franko Alfano, ali potpuno ostavši na tragu Pučinijevog lirsko-osećajnog i pomalo melanholičnog stila utemeljenog na kombinaciji operskog izraza kasnog romantizma i novih strujanja u realizmu ranog 20. veka. „Turandot” je sa velikim uspehom praizvedena 1926. godine u Milanu pod dirigentskom palicom Pučinijevog dugogodišnjeg saradnika, legendarnog maestra Artura Toskaninija.
U Operi Srpskog narodnog pozorišta Pučini je prisutan već skoro sedam decenija, tačnije od 12. marta 1949, kada je pod upravom Lazara Bute izvedena upravo „Toska”. U potonjim godinama na repertoaru će se naći i „Boemi”, „Madam Baterflaj”, „Manon Lesko”, „Turandot” i komična opera „Đani Skiki”. „Toska” će doživeti nekoliko inscenacija, ali je u sećanju starijih poklonika operske umetnosti ostala ona sa Verom Kovač Vitkai u naslovnoj roli, Slavoljubom Kocićem kao Kavaradosijem i Miodragom Milanovićem u ulozi prefekta rimske policije Skarpija.
Postavka u kojoj će novosadska operska publika imati priliku da uživa 29. i 31. januara obnovljena je 2006. po rediteljskom konceptu Mladena Sabljića iz 1994. Ovim će predstavama dirigovati maestro Đanluka Marčano, a pored Dragane Radaković i Hektora Lopesa Mendoze, solističke role pevaće još Nebojša Babić (Baron Skarpija), Goran Krneta (Crkvenjak), Igor Ksionžik (Spoleta), Strahinja Đokić, Vladimir Zorjan i Maja Andrić.
M. Stajić