Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Srpsko narodno pozorište „Toskom” obeležava Pučinijev jubilej

27.01.2018. 15:33 15:34
Piše:
Foto: Youtube Printscreen

Za operski svet će 2018. biti u znaku obeležavanja Pučinijevog jubileja, 160 godina od rođenja ovog znamenitog italijanskog kompozitora, i Srpsko narodno pozorište će počast ovom geniju čija je slava do danas ostala nepomućena odati izvođenjem „Toske”.

Na sceni „Jovan Đorđević” 29. i 31. januara publika će biti u prilici da uživa u neprolaznim arijama, poput Kavaradosijeve „ E lucevan le stelle” ili Toskine „Viši d’arte, viši d’amore” u izvođenju meksičkog tenora Hektora Lopeza Mendoze, prvaka Nacionalne rumunske opere u Klužu, i sopranistkinje Dragane Radaković, zvezde Sidnejske opere, koji će nastupiti kao gosti.

Pučini se rodio 22. decembra 1858. u Luki. Muzička tradicija njegove porodice sezala je pet generacija unatrag, pa se tako i Đakomo rano počeo muzički obrazovati, najpre u rodnom gradu, a zatim na Konzervatorijumu u Milanu, gde studira kompoziciju. Njegov operski prvenac, jednočinka „Vile”, praizvedena 1884, nije mu donela željeno priznanje, no svejedno mu je u to vreme slavni izdavač „Ricordi” ponudio ugovor za novu operu. Ni ta druga, „Edgar”, iz1889, nije doživela gotovo nikakav uspeh, ali će zato 1893. u Torinu biti praizvedena „Manon Lesko”, koja se i danas ubraja među najlepše stranice njegovih operskih partitura.

Već od prvog izvođenja 1900. godine u Rimu osvojila je „Toska” i publiku i kritiku. Nastala na temeljima romana Viktora Sardua, koji su uobličili Luiđi Ilika i Đuzepe Đakoza, pokazala je koliko je Pučiniju bila važna saradnja s piscima libreta. Uz izuzetnu muzičku darovitost, on je imao i nepogrešiv osećaj za zakonitosti toka dramske radnje, koja ga je inspirisala, omogućujući nastanak uvek novih i svežih ideja, pa kod njega orkestar slika istinske muzičke kulise kojima dočarava mesta radnje i emotivna stanja. Bio je izvanredan poznavalac ženske psihologije, koju je postavljao u središte svojih opera...

– „Toska” je priča o tiraniji, opsesiji, o ljubavi i strasti, o ubistima i samoubistvima, ona sva u akciji, ona je, zapravo politički triler, ali sa naglaskom na ljubavnoj priči. I ja moram uveriti publiku da je Flavija Toska strastvena diva, a istovremeno emotivna i osetljiva žena. Zato svaka produkcija „Toske” predstavlja uvek i novi izazovi – reči su Dragane Radaković.


U Metropolitenu Skarpija peva Željko Lučić

Naš poznati bariton Željko Lučić nastupiće u ulozi barona Skarpije u novoj postavci Pučinijeve “Toske” na sceni čuvene njujorške opere Metropoliten, koja će biti direktno prenošena večeras od 18.55 časova u bioskopu “Sinepleks” u beogradskom šoping centru Ušće. U ovoj novoj produkciji  ser Dejvida Mekvikara, pod dirigentskom palicom Emanuela Viloma, naslovnu ulogu pevaće Sonja Jončeva, slikar Mario Kavaradosi je Vitorio Grigolo, a Patrik Karfizi je Crkvenjak.

N. P-j.


Đakomo Pučini je umro 29. novembra 1924. u Briselu, ne uspevši da zaokruži rad na svom poslednjem delu, operskoj bajci o kineskoj princezi kamenog srca – Turandot. Operu je dovršio Franko Alfano, ali potpuno ostavši na tragu Pučinijevog lirsko-osećajnog i pomalo melanholičnog stila utemeljenog na kombinaciji operskog izraza kasnog romantizma i novih strujanja u realizmu ranog 20. veka. „Turandot” je sa velikim uspehom praizvedena 1926. godine u Milanu pod dirigentskom palicom Pučinijevog dugogodišnjeg saradnika, legendarnog maestra Artura Toskaninija.

U Operi Srpskog narodnog pozorišta Pučini je prisutan već skoro sedam decenija, tačnije od 12. marta 1949, kada je pod upravom Lazara Bute izvedena upravo „Toska”. U potonjim godinama na repertoaru će se naći i „Boemi”, „Madam Baterflaj”, „Manon Lesko”, „Turandot” i komična opera „Đani Skiki”. „Toska” će doživeti nekoliko inscenacija, ali je u sećanju starijih poklonika operske umetnosti ostala ona sa Verom Kovač Vitkai u naslovnoj roli, Slavoljubom Kocićem kao Kavaradosijem i Miodragom Milanovićem u ulozi prefekta rimske policije Skarpija.

Postavka u kojoj će novosadska operska publika imati priliku da uživa 29. i 31. januara obnovljena je 2006. po rediteljskom konceptu Mladena Sabljića iz 1994. Ovim će predstavama dirigovati maestro Đanluka Marčano, a pored Dragane Radaković i Hektora Lopesa Mendoze, solističke role pevaće još Nebojša Babić (Baron Skarpija), Goran Krneta (Crkvenjak), Igor Ksionžik (Spoleta), Strahinja Đokić, Vladimir Zorjan i Maja Andrić. 

M. Stajić

Piše:
Pošaljite komentar