Језикоманија: Одакле си, селе?

Тако имамо етнике Панчева – ПАНЧЕВЦА (Панчевку), и Краљева  – КРАЉЕВЧАНИНА (Краљевчанку).

За етнике Ниша књижевни облици су Нишевљанин и Нишевљанка, али одавно су се повуки испред колоквијалног Нишлија и Нишлијка.

Становници Ваљева су Ваљевци и Ваљевке, Смедерева - Смедеревци и Смедеревке, а не Смедеревљани како обично греше јер желе да избегну име популарног шпорета на дрва.

Људи из Бора називају се Боранима и Боранкама (не Борцима), у Љигу не живе Љигавци и Љигани већ Љижани.

Становници Пожеге су Пожежани и Пожежанке, а у Приштини не живи Приштинац и Приштинка већ Приштевац и Приштевка. У Вршцу су Вршчани, у Ћићеву живи Ћићевчанин, у Убу живи Убљанин, у Кањижи Кањижанин.

Конфузију праве становници области, села и градова који имају два или три члана у свом називу. За становнике Сремске или Косовске Митровице користи се назив Митровчани, Митровчанке. Углавном се други члан у називу места користи за извођење имена становника, а према Правопису може се рећи и Бачкопаланчани односно Белопаланчани.

Мештани Бачког Петровог Села остаће управо то – становници Бачког Петровог Села, јер би прилично рогобатно звучала изведеница „Бачкопетровосељани”.

Срби са Косова се љуте кад их у осталим крајевима Србије називају Косоварима и Косоваркама, јер су они Косовци и Косовке. Косовар је албански облик који се у нашем народу сматра погрдним.

Наташа Мирковић