Тодорићу дугови, кредиторима "нови Агрокор"
ЗАГРЕБ: Ванредна управа Агрокора понудила је повериоцима нагодбу за решавање њихових потраживања, којом се предвиђа оснивање “здравог Агрокора” чији би власници 100 одсто били кредитори и на који би била пренета сва имовина концерна, док би дугови који не могу да се отплате остали у “болесном Агрокору”.
Нацрт предлога нагодбе, који је уз помоћ консултантске компаније Аликс Партнерс припремила и повериоцима представила ванредна управа предвођена Антом Рамљаком, осмишљен је као решење за делимичну наплату дугова тешких више од 5,5 милијарди евра, при чему у ту цифру нису укључена међусобна потраживања предузећа унутар система Агрокор, пише Вечерњи лист.
Власнику Агрокора д. д. Ивици Тодорићу, дакле, остају само дугови, наводи лист.
Повериоци, међу којима су добављачи, банке и акционари, добили би у новом Агрокору власнички удео у складу са износом њихових потраживања.
Кључно је да у првој фази нагодбе, која се нацртом предлаже, Агрокор остаје једна целина без комадања, при чему повериоци контролишу процес отплате дугова и сами договарају будућност компанија у саставу система, оцењује Вечерњи.
Оперативно пословање ће, како се додаје, бити подељено на неколико сектора, који ће имати своје управе, али ће стратешке одлуке доносити одбор холдинга. У међупростору између холдинга и власника је такозвана структура холдинга за ефикасну расподелу поврата у коју се преносе сва пријављена потраживања поверилаца у замену за нове инструменте или право на њих, објашњава Вечерњи лист.
У нацрту нагодбе не говори се о отпису потраживања, али јасно је да сви неће моћи да се наплате. Наиме, повериоци преузимају нову компанију која би у овом тренутку могла да има вредност од бар две милијарде евра, ако не и три милијарде, што је мање од 5,5 милијарди евра колико им предузећа из система концерна укупно дугују.
Најчешћи отписи који су раније помињани су они о отпису 20 одсто за робу и услуге и око 70 одсто отписа финансијских потраживања. Нацртом нагодбе предвиђа се и редослед наплате.
Првенство наплате имају потраживања запослених у концерну, затим на ред долазе повериоци са осигураним потраживањима, односно они који као јемство наплате имају некретнине или им је гарант солвентна компанија, јер им јемство у акцијама које не вреде ништа - ни не вреди.
Таквих је поприличан број и међу њима су домаће банке, али не више од трећине финансијских потраживања.
Иза њих следе roll/up кредитори који су ињекцијом од 480 милиона евра у Агрокор зановили додатни износ, па укупно имају осигурано 960 милиона евра потраживања. Ту су највећу улогу играли инвестициони фонд “Knighthead“ са 200 милиона евра, Загребачка банка, ВТБ банка са по 180 милиона евра и представник акционара “Монарх“ са 110 милиона евра.
Тек након њих иду на наплату неосигурана потраживања, пише Вечерњи лист.