Грађани редовније враћају дугове због страха од извршитеља

Подаци Удружења банака Србије, односно Кредитног бироа говоре о томе да је исто било и у октобру. Прошлог месеца укупна кредитна акативност пала је за 0,1 одсто, па се сума коју су банке пласирале са 2.315,15 милијарди смањила на 2.313,69 милијарди динара. Привредници и грађани Србије теже се задужују, али су зато ажурнији код испуњавања обавеза. Од септембра до окотобра доцња се смањила са 10 на 9,6 одсто за све категорије. Најмање су се поправили привредници, са 12,5 на 12,4 процнета учешћа у позајмицама. Грађани су и пре били ажурни, али сада су то још више. Доцња је за два поменута месеца са 5,7 пала на 4,8 одсто.

Грађани су схватили да кредит који се не отплаћује на време, како је то са банком договорено, може имати итекако лоших последица. Они који не плате дуже од 60 дана од рока доспећа добијају негативан извештај од Кредитног бироа па не могу да добију нови кредит. Поред тога, банке без тешкоћа, када се стекну услови, ангажују судске извршитеље. Продаја имовине и принудна наплата нешто је што већина клијената избегава, ако икако може.

- Смањењу кашњења допринеле су и саме банке. Кредит се може рефинансирати у оквиру исте банке. Зато се клијентима више исплати да се, када су у тешкоћама, јаве банци и обавезе које су им проблематичне рефинансирају и смање рату, па још и добију додатну суму, него да уласком у доцњу направе проблем и себи и банци - објашњава др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије “Др Лазар Вркатић” у Новом Саду.

Упркос редовнијем измиривању обавеза наше доцње су још увек на прилично високом нивоу.

- Горња граница је пет одсто за НПЛ-ове. Зато код нас има простора да се обавезе још редовније финансирају - објашњава Васиљевић.

Кривце за још увек висок ниво кашњења не треба тражити само код клијената. Ту су одговорне и банке, којима је било битно да новац пласирају, па су кредите одобравале и клијентима који су већ на почетку били проблематични.

Грађанима је теже да ућу у доцњу јер се код њих кашњење рачуна ако обавезу не измире 60 дана од рока доспећа. За привреду је то 15 дана.

Што се тиче привреде, ту су кашњења смањена мало, а то је резултат решавања проблема ненаплативих кредита. НПЛ-ови су или отписани или наплаћени. Рачун за отпис углавном је сервиран грађанима, не више кроз високе камате, већ преко наплате разних банкарских провизија.

Рефинансирање зајмова омогућило је клијентима да у један зајам под повољнијим условима сем старог кредита прекомпонују и обавезе по основу картица и дозовљених минуса. Рефинансирајући кредити забележили су у та два месеца раст од два одсто, а сума је 86,14 милијарди динара. Зато су грађани и ту постали ажурнији. Мање се улази у недозвољени минус па је ту доцња смањена са 13,2 у септембру на октобарских 11,8 одсто. Смањен је знатно и број текућих рачуна у доцњи за поменута да месеца са 264.087 на 243.071 или процентуално са 12,3 на 11,8 одсто. Иста је слика у исто време и код обавеза по кредитним картицама. Број оних где је евидентирано кашњење пао је са 69.062 на 65.125 или за цео проценат и доцња се зауставила на 16,2 одсто. Камате су ту високе, а клијенти су схватили да је кредит исплативији.

Д. Вујошевић