Građani redovnije vraćaju dugove zbog straha od izvršitelja

Podaci Udruženja banaka Srbije, odnosno Kreditnog biroa govore o tome da je isto bilo i u oktobru. Prošlog meseca ukupna kreditna akativnost pala je za 0,1 odsto, pa se suma koju su banke plasirale sa 2.315,15 milijardi smanjila na 2.313,69 milijardi dinara. Privrednici i građani Srbije teže se zadužuju, ali su zato ažurniji kod ispunjavanja obaveza. Od septembra do okotobra docnja se smanjila sa 10 na 9,6 odsto za sve kategorije. Najmanje su se popravili privrednici, sa 12,5 na 12,4 procneta učešća u pozajmicama. Građani su i pre bili ažurni, ali sada su to još više. Docnja je za dva pomenuta meseca sa 5,7 pala na 4,8 odsto.

Građani su shvatili da kredit koji se ne otplaćuje na vreme, kako je to sa bankom dogovoreno, može imati itekako loših posledica. Oni koji ne plate duže od 60 dana od roka dospeća dobijaju negativan izveštaj od Kreditnog biroa pa ne mogu da dobiju novi kredit. Pored toga, banke bez teškoća, kada se steknu uslovi, angažuju sudske izvršitelje. Prodaja imovine i prinudna naplata nešto je što većina klijenata izbegava, ako ikako može.

- Smanjenju kašnjenja doprinele su i same banke. Kredit se može refinansirati u okviru iste banke. Zato se klijentima više isplati da se, kada su u teškoćama, jave banci i obaveze koje su im problematične refinansiraju i smanje ratu, pa još i dobiju dodatnu sumu, nego da ulaskom u docnju naprave problem i sebi i banci - objašnjava dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu.

Uprkos redovnijem izmirivanju obaveza naše docnje su još uvek na prilično visokom nivou.

- Gornja granica je pet odsto za NPL-ove. Zato kod nas ima prostora da se obaveze još redovnije finansiraju - objašnjava Vasiljević.

Krivce za još uvek visok nivo kašnjenja ne treba tražiti samo kod klijenata. Tu su odgovorne i banke, kojima je bilo bitno da novac plasiraju, pa su kredite odobravale i klijentima koji su već na početku bili problematični.

Građanima je teže da uću u docnju jer se kod njih kašnjenje računa ako obavezu ne izmire 60 dana od roka dospeća. Za privredu je to 15 dana.

Što se tiče privrede, tu su kašnjenja smanjena malo, a to je rezultat rešavanja problema nenaplativih kredita. NPL-ovi su ili otpisani ili naplaćeni. Račun za otpis uglavnom je serviran građanima, ne više kroz visoke kamate, već preko naplate raznih bankarskih provizija.

Refinansiranje zajmova omogućilo je klijentima da u jedan zajam pod povoljnijim uslovima sem starog kredita prekomponuju i obaveze po osnovu kartica i dozovljenih minusa. Refinansirajući krediti zabeležili su u ta dva meseca rast od dva odsto, a suma je 86,14 milijardi dinara. Zato su građani i tu postali ažurniji. Manje se ulazi u nedozvoljeni minus pa je tu docnja smanjena sa 13,2 u septembru na oktobarskih 11,8 odsto. Smanjen je znatno i broj tekućih računa u docnji za pomenuta da meseca sa 264.087 na 243.071 ili procentualno sa 12,3 na 11,8 odsto. Ista je slika u isto vreme i kod obaveza po kreditnim karticama. Broj onih gde je evidentirano kašnjenje pao je sa 69.062 na 65.125 ili za ceo procenat i docnja se zaustavila na 16,2 odsto. Kamate su tu visoke, a klijenti su shvatili da je kredit isplativiji.

D. Vujošević