Тибор Сакач, произвођач лудашког белог лука: Суша преполовила род

Већина домаћина сади на окућницама површине једну или две “мотике” белог лука, па и до једног катастарског јутра.

У једно катастарско јутро иде осам мотика, у ланац 10, а у хектар стане 14 мотика.

Мотика је стара мера за површину од 719,32 квадратних метара, а без алатке истог назива баштованлук је незамислив па тако и одбрана белог лука од корова, посебно код малих произвођача, који од белог лука допуњују кућне буџете.

Већи произвођачи, попут Тибора Сакача који бели лук већ годинама узгаја на три до четири катастарска јутра, укључују и механизацију, па им од узгоја белог лука зависи егзистанеција. На већим површинама овај усев који је под именом “лудашки бели лук” постао бренд села узгаја га један број газдинстава.

Бели лук у Шупљаку узгаја свака друга кућа, а они са производњом на мањим површинама углавном се додатно ангажују па га плету у мање или веће венце и тако нуде за продају директно код куће или на пијацама, јер тако уз додатни труд постижу бољу цену, него ако се продаје на килограм у ринфузу.

Уствари, како смо чули од домаћина у Шупљаку, цена белог лука уплетеног у венце је практично иста, а домаћице које га плету нешто већом ценом уновче свој труд. Венац белог лука стаје 500, 600 или 700 динара, зависи од дужине и тежине венца.

Лала би рекао, они мањи су јефтинији, а ови већи скупљи, па тако они дужи са највише главица и ове јесени продавали су се најскупље а теже скоро два килограма.

Готово све венце белог лука домаћице продају на локалним светковинама, за празник села када је и фестивал белог лука, као и Сусрет бећара.

Довитљивије, креативније и спретније жене из Шупљака главице белог лука знају да упакују у виду бидермајера, не због украса младе за свадбе, него да би домаћицама у вароши биле украс у шпајзу.

За Дан села проглашавају се најбољи произвђачи белог лука, а породица Тибора Сакача већ више година осваја титулу за најлепши и најквалитетнији производ.

Од када знам за себе наша породица се бавила белим луком, садили су га моји родитељи, а ми из године у годину повећавамо површину. Ова сушна година нам је однела половину рода не само белог лука, него и свих осталих усева. Обрађујемо двадесетак јутара земље и зато што бели лук захтева пуно рада сејемо још пшеницу, јечам и кукуруз и гајимо нешто свиња, каже Сакач.

Црница у атару Шупљака по свом саставу најбоље одговара белом луку, за разлику од земљишта у другим атарима у околини, на којима овај усев не успева тако добро, него знанто слабије рађа.

Око белог лука треба улагати труда од јесени када се сади, неговати га и ишчекати да се прода до наредне јесени, па и зиме, већ у зависности од потражње на тржишту.

Ако има радне снаге и вредних руку, онда бели лук вреди узгајати, уверава Сакач.

Како је даље казао, раднике је све теже обезебедити овде у селу и околини, па у сезони посла ангажују људе из Мартоноша, Кањиже и других места са стране.

У селу нема довољно радне снаге, млади су отишли и још увек одлазе. Стално чујемо ко је све упутио преко границе, у нади да ће им негде у печалби бити боље, каже наш саговорник.

Цена белог лука варира од сезоне до сезоне, па је ове конзумни продаван за 1,8 до два евра за килограм, а семенски увек има бољу цену.

Када је година нормална род је четири до четири и по тоне по јутру, али од тога око тону најбољих главица одвојити за даљу репродукцију.

Најлепши главице из сопствене производње сваке године одаберемо и остављамо за семе и тако се у породици производња белог лука преноси са старијих на млађе. Онако како сам научио од својих родитеља, учим да раде син и ћерка тако да већ знају и вични су узгоју белог лука. Главице белог лука већ у зависности од крупноће, имају осам до 12 ченова, а од сваког засађеног килограма семенског, када је све у реду, примени се одговарајућа нега и агротехника, у лето даје бар пет килограма рода, а када је година роднија буде и седам до осам килограма, објашњава Сакач.    

Да би се постигао задовољавајући принос неопходна је прихрана вештаком и преко листа, а за берићетнији род драгоцен је и стајњак.

Тибор напомиње да бели лук не изискује одвише влаге, па нема потребе за наводњавањем уколико је година нормална са уобичајеним распоредом падавина, што минуле сезоне није био случај па је суша преполовила род.

Наш саговорник објашњава да када су суше и температуре превисоке, као што је то прошлог лета био случај, заливање може и упропастити усев.

Из године у годину и у производњи белог лука неопходна је примена заштитних средстава против муве, гљивичних болести, пламењаче.

Због тога се бели лук не може дуго узгајати на истој парцели, највише две године заредом, ако није дошло до појаве штеточина и болести, а ако их буде Сакач наглашава де се не може пет година садити на тој парцели.

Цена у великој мери зависи од увоза на наше и околна тржиштана простору бивше Југославије, па тако од сталних купаца из Босне и Херцеговине чујемо да имају велику понуду увознох белог лука из Шпаније, то нас погађа, јер цена је отприлике иста, па им се не исплати да га одавде носе због трошкова транспорта, сазнали смо од Тибора Сакача.

Милорад Митровић