Још ћемо јести кинески бели лук

Једна мала главица белог лука ових дана на новосадским пијацама продаје се и за 50 динара. Протекли месец био је оптималан рок за садњу јесењег белог лука, а ратари који су спремни на почетна улагања, могли би догодине очекивати добру зараду, под условом да цена белог лука остане слична садашњој, што свакако зависи од године.

Др Јелена Гвозденовић Варга с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду творац је најраширеније домаће сорте „босут”, која је од ове године и на сортној листи Европске уније. Она објашњава да је предуслов за постизање високих приноса у производњи белог лука коришћење декларисаног садног материјала, што код нас често није случај.

– Србија, иако је на петом месту у Европи по површинама на којима се гаји бели лук, по висини просечног приноса – око три тоне по хектару – налази се на зачељу – истиче др Јелена Гвозденовић Варга, додајући да су иза нас само земље на крајњем северу Европе.

Водећа европска земља по производњи белог лука и броју новостворених јесењих и пролећних сорти је, по њеним речима, Француска. Србија у складу с условима нашег поднебља има своје сорте белог лука, а једна од бих је „босут”. Реч је о јесењој сорта белог лука, која је призната још 2001. године и успела је да опстане упркос чињеници да се сорте скидају са сортних листа после десет година и тек на захтев куће која их је пријавила могу ићи на репризнавање. Такав је био случај и с „босутом”, који је од ове године и на сортној листи Европске уније. Његова луковица је компактна, а ченови уједначне величине, нема разлике између спољних и унутрашњих, тако да цела главица може да се искористи.

Принос те сорте белог лука у Србији је од 10 до 12 тона, мада се овде узгаја углавном на површинама од 10 до 30 ари. Др Јелена Гвозденовић Врага објашњава да је производња белог лука врло исплатива, али су почетна улагања релативно висока. За хектар треба дати 4.000-5.000 евра због количине садног материјала – од 500 до 1.200 килограма, па и више, у зависности од крупноће ченова. Међутим, део произвођача белог лука, у жељи да у „брзо” заради, уместо декларисаног садног материјала, који пружа сигурност у производњи, узима меркантилни лук који је три пута јефтинији. Како она објашњава, бирају се крупне главице, а накнадно се испостави да су биле заражене, због чега рода нема.

Љ. Малешевић

Киша крива за скупоћу

Ове године бели лук је скуп јер је година била неповољна за његову производњу због сувише падавина. Другим речима, честе кише су преполовиле овогодишњи род па ће домаћи купци ове године већином на својим трпезама имати увезени кинески бели лук. Иначе, већ неколико година у Србији је више увезеног белог лука него домаћег јер српски ратари подмирују тек 30 одсто потреба тржишта, а остатак од 70 одсто се увози.