Tibor Sakač, proizvođač ludaškog belog luka: Suša prepolovila rod

Većina domaćina sadi na okućnicama površine jednu ili dve “motike” belog luka, pa i do jednog katastarskog jutra.

U jedno katastarsko jutro ide osam motika, u lanac 10, a u hektar stane 14 motika.

Motika je stara mera za površinu od 719,32 kvadratnih metara, a bez alatke istog naziva baštovanluk je nezamisliv pa tako i odbrana belog luka od korova, posebno kod malih proizvođača, koji od belog luka dopunjuju kućne budžete.

Veći proizvođači, poput Tibora Sakača koji beli luk već godinama uzgaja na tri do četiri katastarska jutra, uključuju i mehanizaciju, pa im od uzgoja belog luka zavisi egzistanecija. Na većim površinama ovaj usev koji je pod imenom “ludaški beli luk” postao brend sela uzgaja ga jedan broj gazdinstava.

Beli luk u Šupljaku uzgaja svaka druga kuća, a oni sa proizvodnjom na manjim površinama uglavnom se dodatno angažuju pa ga pletu u manje ili veće vence i tako nude za prodaju direktno kod kuće ili na pijacama, jer tako uz dodatni trud postižu bolju cenu, nego ako se prodaje na kilogram u rinfuzu.

Ustvari, kako smo čuli od domaćina u Šupljaku, cena belog luka upletenog u vence je praktično ista, a domaćice koje ga pletu nešto većom cenom unovče svoj trud. Venac belog luka staje 500, 600 ili 700 dinara, zavisi od dužine i težine venca.

Lala bi rekao, oni manji su jeftiniji, a ovi veći skuplji, pa tako oni duži sa najviše glavica i ove jeseni prodavali su se najskuplje a teže skoro dva kilograma.

Gotovo sve vence belog luka domaćice prodaju na lokalnim svetkovinama, za praznik sela kada je i festival belog luka, kao i Susret bećara.

Dovitljivije, kreativnije i spretnije žene iz Šupljaka glavice belog luka znaju da upakuju u vidu bidermajera, ne zbog ukrasa mlade za svadbe, nego da bi domaćicama u varoši bile ukras u špajzu.

Za Dan sela proglašavaju se najbolji proizvđači belog luka, a porodica Tibora Sakača već više godina osvaja titulu za najlepši i najkvalitetniji proizvod.

Od kada znam za sebe naša porodica se bavila belim lukom, sadili su ga moji roditelji, a mi iz godine u godinu povećavamo površinu. Ova sušna godina nam je odnela polovinu roda ne samo belog luka, nego i svih ostalih useva. Obrađujemo dvadesetak jutara zemlje i zato što beli luk zahteva puno rada sejemo još pšenicu, ječam i kukuruz i gajimo nešto svinja, kaže Sakač.

Crnica u ataru Šupljaka po svom sastavu najbolje odgovara belom luku, za razliku od zemljišta u drugim atarima u okolini, na kojima ovaj usev ne uspeva tako dobro, nego znanto slabije rađa.

Oko belog luka treba ulagati truda od jeseni kada se sadi, negovati ga i iščekati da se proda do naredne jeseni, pa i zime, već u zavisnosti od potražnje na tržištu.

Ako ima radne snage i vrednih ruku, onda beli luk vredi uzgajati, uverava Sakač.

Kako je dalje kazao, radnike je sve teže obezebediti ovde u selu i okolini, pa u sezoni posla angažuju ljude iz Martonoša, Kanjiže i drugih mesta sa strane.

U selu nema dovoljno radne snage, mladi su otišli i još uvek odlaze. Stalno čujemo ko je sve uputio preko granice, u nadi da će im negde u pečalbi biti bolje, kaže naš sagovornik.

Cena belog luka varira od sezone do sezone, pa je ove konzumni prodavan za 1,8 do dva evra za kilogram, a semenski uvek ima bolju cenu.

Kada je godina normalna rod je četiri do četiri i po tone po jutru, ali od toga oko tonu najboljih glavica odvojiti za dalju reprodukciju.

Najlepši glavice iz sopstvene proizvodnje svake godine odaberemo i ostavljamo za seme i tako se u porodici proizvodnja belog luka prenosi sa starijih na mlađe. Onako kako sam naučio od svojih roditelja, učim da rade sin i ćerka tako da već znaju i vični su uzgoju belog luka. Glavice belog luka već u zavisnosti od krupnoće, imaju osam do 12 čenova, a od svakog zasađenog kilograma semenskog, kada je sve u redu, primeni se odgovarajuća nega i agrotehnika, u leto daje bar pet kilograma roda, a kada je godina rodnija bude i sedam do osam kilograma, objašnjava Sakač.    

Da bi se postigao zadovoljavajući prinos neophodna je prihrana veštakom i preko lista, a za berićetniji rod dragocen je i stajnjak.

Tibor napominje da beli luk ne iziskuje odviše vlage, pa nema potrebe za navodnjavanjem ukoliko je godina normalna sa uobičajenim rasporedom padavina, što minule sezone nije bio slučaj pa je suša prepolovila rod.

Naš sagovornik objašnjava da kada su suše i temperature previsoke, kao što je to prošlog leta bio slučaj, zalivanje može i upropastiti usev.

Iz godine u godinu i u proizvodnji belog luka neophodna je primena zaštitnih sredstava protiv muve, gljivičnih bolesti, plamenjače.

Zbog toga se beli luk ne može dugo uzgajati na istoj parceli, najviše dve godine zaredom, ako nije došlo do pojave štetočina i bolesti, a ako ih bude Sakač naglašava de se ne može pet godina saditi na toj parceli.

Cena u velikoj meri zavisi od uvoza na naše i okolna tržištana prostoru bivše Jugoslavije, pa tako od stalnih kupaca iz Bosne i Hercegovine čujemo da imaju veliku ponudu uvoznoh belog luka iz Španije, to nas pogađa, jer cena je otprilike ista, pa im se ne isplati da ga odavde nose zbog troškova transporta, saznali smo od Tibora Sakača.

Milorad Mitrović