Шест милијарди динара уплаћено за надокнаде за боловање

Најчешће дијагнозе које су биле разлог за боловање дуже од 30 дана, безмало четвртина укупног броја, су трудноћа, рађање и бабиње, а 11 одсто запослених на боловању је због тумора.

Послодавац исплаћује надокнаду за боловања која трају до 30 дана, а када привремена спреченост за рад траје дуже, надокнаду исплаћује Фонд. У складу са Законом о здравственом осигурању и Правилником о медицинско-доктринарним стандардима за утврђивање привремене спречености за рад, а по предлогу изабраног лекара, спреченост за рад утврђују стручно-медицински органи Републичког фонда првостепена и другостепена лекарска комисија. Изузетно, по предлогу изабраног лекара, првостепена лекарска комисија цени привремену спреченост за рад дужу од 15 дана због неге члана уже породице млађег од седам година живота, односно дужу од седам дана за члана породице старијег од седам година живота.

„У периоду од 1. јануара до 30. јуна ове године лекарске комисије Републичког фонда су у 135.876 случајева цениле дужину привремене спречености за рад, што је за 4,9 мање случајева мање него у истом периоду prеthodnе године“, кажу у Фонду и објашњавају да се под појмом случај подразумева једна посета лекарској комисији.

Највећи број осигураних лица у првој половини године био је на боловању због болести или повреде ван рада 69.1 одсто, затим следе болести или компликације у вези са одржавањем трудноће 22.9 одсто, па професионалне болести или повреде на раду 7 процената, потом нега болесног члана уже породице 0.9 одсто и остали разлози спречености за рад, као што су прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини; због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви; спреченост за рад пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно за време боравка у својству пратиоца у стационарној здравственој установи, што је укупно 0,1 одсто.

„Најчешће дијагнозе привремене спречености за рад у периоду од 1. јануара до 30. јуна ове године биле су трудноћа, рађање и бабиње 23.9 одсто, потом повреде, тровања и последице деловања спољних фактора 20 одсто, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива 11.9 одсто, тумори 11 одсто, болести система крвотока 6.9 процената, душевни поремећаји и поремећаји понашања 6.2 одсто, болести нервног система 3.1 одсто, болести система за варење 2.9 процената, болести мокраћно полног система 2.2 одсто и остале дијагнозе спречености за рад, као што су заразне болести, болести крви и крвотворних органа, болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести ока, болести ува, болести коже, болести система за дисање, којих је било 11.9 одсто“,  наводе у РФЗО.

Код 23,9 одсто случајева разлог привремене спречености за рад је из групе обољења са дијагнозама трудноћа, рађање и бабиње. Филијале Косовска Митровица, Лесковац, Прокупље, Ваљево, Пожаревац, Београд, Сомбор, Зрењанин, Суботица, Чачак, Крагујевац, Краљево и Шабац имају привремену спреченост за рад због обољења из ове групе већу од просека, односно већу од 23,9 процената, а у Филијали Лесковац 35,2 одсто боловања чине труднице. У Филијалама Кикинда, Зајечар, Смедерево и Бор само око 12 до 14 процената боловања је због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће.

„Већи број привремене спречености за рад од просека у Србији, 20 одсто, због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Шабац, Сремска Митровица, Зајечар, Кикинда, Јагодина, Ваљево, Суботица, Пирот, Панчево, Сомбор, Нови Сад, Крагујевац, Бор и Зајечар. У Филијалама Косовска Митровица, Београд, Лесковац, Врање, Крушевац, Ниш, Ужице, Чачак, Краљево и Нови Пазар због ових обољења на боловању је мањи број осигураника“, кажу подаци РФЗО.

Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловању је 11,9 одсто од укупног броја. Због овог разлога највише иду на боловање осигураници Зајечара, Новог Пазара, Зрењанина, Кикинде, Врања, Смедерева и Сомбора, а најмање осигураници Ваљева, Пирота, Прокупља и Београда.

Осигурана лица филијала Крушевац (10,2%), Кикинда (9,9%), Зрењанин, Панчево, Бор, Краљево, Чачак и Пирот много чешће су привремено спречена за рад од осталих у Србији због болести из групе система крвотока, а мање од просека (6,9%) по овој дијагнози користе „боловање“ запослена лица филијала Суботица, Сомбор, Нови Сад, Јагодина, Зјечар, Ужице, Нови Пазар, Лесковац и Београд.

„Највећи број спречених за рад по дијагнози душевних поремећаја и поремећаја понашања је код осигураних лица Бора (11,3%) и Ниша (10,8%). Изнад просека (6,2%) су и осигурана лица Сомбора, Смедерева, Зајечара, Ужица и Крушевца, док због душевих обољења мање болују запослени у Ваљеву (3,8%), Београду (5,1%), Суботици, Зрењанину, Кикинди, Пожаревцу, Јагодини и Чачку“,  кажу у РФЗО.

Поредећи привремену спреченост за рад у периоду од1. јануара до 30 јуна ове године, са истим приодом прошле године, у Фонду закључују да се број случајева смањио, и то за дијагнозе из група трудноћа, рађање и бабиње (62%), болести система крвотока (1,6%) и душевне поремећаје и поремећаје понашања (2%), а повећан број случајева за дијагнозе из група повреде, тровања и последице деловања спољних фактора (11,4%), болести мишићно-коштаног система и везивног ткива (7,3%) и туморе 0,5%).

Љ. Петровић