Šest milijardi dinara uplaćeno za nadoknade za bolovanje

Najčešće dijagnoze koje su bile razlog za bolovanje duže od 30 dana, bezmalo četvrtina ukupnog broja, su trudnoća, rađanje i babinje, a 11 odsto zaposlenih na bolovanju je zbog tumora.

Poslodavac isplaćuje nadoknadu za bolovanja koja traju do 30 dana, a kada privremena sprečenost za rad traje duže, nadoknadu isplaćuje Fond. U skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Pravilnikom o medicinsko-doktrinarnim standardima za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad, a po predlogu izabranog lekara, sprečenost za rad utvrđuju stručno-medicinski organi Republičkog fonda prvostepena i drugostepena lekarska komisija. Izuzetno, po predlogu izabranog lekara, prvostepena lekarska komisija ceni privremenu sprečenost za rad dužu od 15 dana zbog nege člana uže porodice mlađeg od sedam godina života, odnosno dužu od sedam dana za člana porodice starijeg od sedam godina života.

„U periodu od 1. januara do 30. juna ove godine lekarske komisije Republičkog fonda su u 135.876 slučajeva cenile dužinu privremene sprečenosti za rad, što je za 4,9 manje slučajeva manje nego u istom periodu prethodne godine“, kažu u Fondu i objašnjavaju da se pod pojmom slučaj podrazumeva jedna poseta lekarskoj komisiji.

Najveći broj osiguranih lica u prvoj polovini godine bio je na bolovanju zbog bolesti ili povrede van rada 69.1 odsto, zatim slede bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće 22.9 odsto, pa profesionalne bolesti ili povrede na radu 7 procenata, potom nega bolesnog člana uže porodice 0.9 odsto i ostali razlozi sprečenosti za rad, kao što su propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini; zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi; sprečenost za rad pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno za vreme boravka u svojstvu pratioca u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, što je ukupno 0,1 odsto.

„Najčešće dijagnoze privremene sprečenosti za rad u periodu od 1. januara do 30. juna ove godine bile su trudnoća, rađanje i babinje 23.9 odsto, potom povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora 20 odsto, bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva 11.9 odsto, tumori 11 odsto, bolesti sistema krvotoka 6.9 procenata, duševni poremećaji i poremećaji ponašanja 6.2 odsto, bolesti nervnog sistema 3.1 odsto, bolesti sistema za varenje 2.9 procenata, bolesti mokraćno polnog sistema 2.2 odsto i ostale dijagnoze sprečenosti za rad, kao što su zarazne bolesti, bolesti krvi i krvotvornih organa, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bolesti oka, bolesti uva, bolesti kože, bolesti sistema za disanje, kojih je bilo 11.9 odsto“,  navode u RFZO.

Kod 23,9 odsto slučajeva razlog privremene sprečenosti za rad je iz grupe oboljenja sa dijagnozama trudnoća, rađanje i babinje. Filijale Kosovska Mitrovica, Leskovac, Prokuplje, Valjevo, Požarevac, Beograd, Sombor, Zrenjanin, Subotica, Čačak, Kragujevac, Kraljevo i Šabac imaju privremenu sprečenost za rad zbog oboljenja iz ove grupe veću od proseka, odnosno veću od 23,9 procenata, a u Filijali Leskovac 35,2 odsto bolovanja čine trudnice. U Filijalama Kikinda, Zaječar, Smederevo i Bor samo oko 12 do 14 procenata bolovanja je zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

„Veći broj privremene sprečenosti za rad od proseka u Srbiji, 20 odsto, zbog povreda, trovanja i posledica delovanja spoljnih faktora imaju filijale Šabac, Sremska Mitrovica, Zaječar, Kikinda, Jagodina, Valjevo, Subotica, Pirot, Pančevo, Sombor, Novi Sad, Kragujevac, Bor i Zaječar. U Filijalama Kosovska Mitrovica, Beograd, Leskovac, Vranje, Kruševac, Niš, Užice, Čačak, Kraljevo i Novi Pazar zbog ovih oboljenja na bolovanju je manji broj osiguranika“, kažu podaci RFZO.

Zbog bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva na bolovanju je 11,9 odsto od ukupnog broja. Zbog ovog razloga najviše idu na bolovanje osiguranici Zaječara, Novog Pazara, Zrenjanina, Kikinde, Vranja, Smedereva i Sombora, a najmanje osiguranici Valjeva, Pirota, Prokuplja i Beograda.

Osigurana lica filijala Kruševac (10,2%), Kikinda (9,9%), Zrenjanin, Pančevo, Bor, Kraljevo, Čačak i Pirot mnogo češće su privremeno sprečena za rad od ostalih u Srbiji zbog bolesti iz grupe sistema krvotoka, a manje od proseka (6,9%) po ovoj dijagnozi koriste „bolovanje“ zaposlena lica filijala Subotica, Sombor, Novi Sad, Jagodina, Zječar, Užice, Novi Pazar, Leskovac i Beograd.

„Najveći broj sprečenih za rad po dijagnozi duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja je kod osiguranih lica Bora (11,3%) i Niša (10,8%). Iznad proseka (6,2%) su i osigurana lica Sombora, Smedereva, Zaječara, Užica i Kruševca, dok zbog duševih oboljenja manje boluju zaposleni u Valjevu (3,8%), Beogradu (5,1%), Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Požarevcu, Jagodini i Čačku“,  kažu u RFZO.

Poredeći privremenu sprečenost za rad u periodu od1. januara do 30 juna ove godine, sa istim priodom prošle godine, u Fondu zaključuju da se broj slučajeva smanjio, i to za dijagnoze iz grupa trudnoća, rađanje i babinje (62%), bolesti sistema krvotoka (1,6%) i duševne poremećaje i poremećaje ponašanja (2%), a povećan broj slučajeva za dijagnoze iz grupa povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (11,4%), bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva (7,3%) i tumore 0,5%).

LJ. Petrović