Изложба Димитрија Аврамовића у Галерији Матице српске
НОВИ САД: У Галерији Матице српске вечерас у 20 часова биће отворена изложба “Уметник европских оквира и српског контекста” посвећена значајном сликару српске уметности 19. века Димитрију Аврамовићу (Шајкаш, 1815. ‒ Нови Сад, 1855) чији је аутор др Игор Борозан, доцент на Филозофском факултету у Београду, а кустос мср Снежана Мишић, виши кустос ГМС. Изложбу ће отворити др Бранка Кулић, историчарка уметности и председница Управног одбора Галерије.
Пре две године Галерија Матице српске је обележавајући двестоту годишњицу рођења сликара Димитрија Аврамовића, у сарадњу са Матицом српском и Народним музејем у Београду, покренула пројекат посвећен проучавању стваралаштва овог уметника вишеструко везаног за Матицу српску и њену Галерију.
Како би се представио свеобухватни Аврамовићев рад експонате су за ову изложбу уступили Народни музеј у Београду, Матица српска, Библиотека Матице српске, Музеј Српске православне цркве, Црква Ружица на Калемегдану и Музеј града Београда од који се неки први пут представљају новосадској публици.
Димитрије Аврамовић је формиран у преплитању старих класицистичких идеала, који су предност давали цртежу и артифицијелном третману, и назаренске религиозне праксе уобличавања визуелних медитација чистог срца, каже др Игор Борозан.
Према његовим речима, следећи поуке вође назаренског братства Фридриха Овербека и свог бечког професора Леополда Купелвизера, Аврамовић је на оригиналан начин пренео ликовне поуке модерног немачког и аустријског религиозног сликарства на тло Србије.
Својим вишеслојним делом, наставља Борозан, дефинисао је контекст српске уметности у европским оквирима, потврдивши стваралачки трансфер модерне уметничке теорије и сликарске праксе на културно тло младе српске државе средине 19. века.
На позив Стерије и неколицине водећих српских интелектуалаца Аврамовић се 1841. вратио из Беча у Кнежевину Србију.
Најзначајније Аврамовићево дело по доласку у Србију је осликавање зидних површина и иконостаса Саборне цркве у Београду од 1841. до 1845.
Након осликавања Саборне цркве, Аврамовић је као етаблирани уметник наставио уметничко-теоријски рад у светлости покушаја конституисања националног канона у уметности.
Поред сликарства, Аврамовић се бавио и научно-студијским истраживањима, трагао је за изворним националним костимом и аутентичним цитатима прошлости у светогорским манастирима, посебно у Хиландару, о чему је објавио две књиге: Описаније древности србских у Светој (Атонској) Гори (1847) и Света Гора са стране вере, художества и повестнице (1848).
Занимљиво је да се бавио и карикатуром, исказујући тако свој ангажовани поглед на социјална и друштвена догађања у периоду рестрикције визуелног говора.
Саставни део изложбе је и публикација у којој су аутори из различитих области осветилили стваралаштво Димитрија Аврамовића.
У оквиру пратећег програма биће промовисана ова студијска монографија, а сваког петка у 20 часова током трајања изложбе до 10. новембра биће одржавана предавања о неком аспекту вишеслојног деловања овог уметника.
Суботом и недељом у 11 и 17 сати биће кустоска вођења кроз изложбу.
Н. Попов
