Izložba Dimitrija Avramovića u Galeriji Matice srpske
NOVI SAD: U Galeriji Matice srpske večeras u 20 časova biće otvorena izložba “Umetnik evropskih okvira i srpskog konteksta” posvećena značajnom slikaru srpske umetnosti 19. veka Dimitriju Avramoviću (Šajkaš, 1815. ‒ Novi Sad, 1855) čiji je autor dr Igor Borozan, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a kustos msr Snežana Mišić, viši kustos GMS. Izložbu će otvoriti dr Branka Kulić, istoričarka umetnosti i predsednica Upravnog odbora Galerije.
Pre dve godine Galerija Matice srpske je obeležavajući dvestotu godišnjicu rođenja slikara Dimitrija Avramovića, u saradnju sa Maticom srpskom i Narodnim muzejem u Beogradu, pokrenula projekat posvećen proučavanju stvaralaštva ovog umetnika višestruko vezanog za Maticu srpsku i njenu Galeriju.
Kako bi se predstavio sveobuhvatni Avramovićev rad eksponate su za ovu izložbu ustupili Narodni muzej u Beogradu, Matica srpska, Biblioteka Matice srpske, Muzej Srpske pravoslavne crkve, Crkva Ružica na Kalemegdanu i Muzej grada Beograda od koji se neki prvi put predstavljaju novosadskoj publici.
Dimitrije Avramović je formiran u preplitanju starih klasicističkih ideala, koji su prednost davali crtežu i artificijelnom tretmanu, i nazarenske religiozne prakse uobličavanja vizuelnih meditacija čistog srca, kaže dr Igor Borozan.
Prema njegovim rečima, sledeći pouke vođe nazarenskog bratstva Fridriha Overbeka i svog bečkog profesora Leopolda Kupelvizera, Avramović je na originalan način preneo likovne pouke modernog nemačkog i austrijskog religioznog slikarstva na tlo Srbije.
Svojim višeslojnim delom, nastavlja Borozan, definisao je kontekst srpske umetnosti u evropskim okvirima, potvrdivši stvaralački transfer moderne umetničke teorije i slikarske prakse na kulturno tlo mlade srpske države sredine 19. veka.
Na poziv Sterije i nekolicine vodećih srpskih intelektualaca Avramović se 1841. vratio iz Beča u Kneževinu Srbiju.
Najznačajnije Avramovićevo delo po dolasku u Srbiju je oslikavanje zidnih površina i ikonostasa Saborne crkve u Beogradu od 1841. do 1845.
Nakon oslikavanja Saborne crkve, Avramović je kao etablirani umetnik nastavio umetničko-teorijski rad u svetlosti pokušaja konstituisanja nacionalnog kanona u umetnosti.
Pored slikarstva, Avramović se bavio i naučno-studijskim istraživanjima, tragao je za izvornim nacionalnim kostimom i autentičnim citatima prošlosti u svetogorskim manastirima, posebno u Hilandaru, o čemu je objavio dve knjige: Opisanije drevnosti srbskih u Svetoj (Atonskoj) Gori (1847) i Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i povestnice (1848).
Zanimljivo je da se bavio i karikaturom, iskazujući tako svoj angažovani pogled na socijalna i društvena događanja u periodu restrikcije vizuelnog govora.
Sastavni deo izložbe je i publikacija u kojoj su autori iz različitih oblasti osvetilili stvaralaštvo Dimitrija Avramovića.
U okviru pratećeg programa biće promovisana ova studijska monografija, a svakog petka u 20 časova tokom trajanja izložbe do 10. novembra biće održavana predavanja o nekom aspektu višeslojnog delovanja ovog umetnika.
Subotom i nedeljom u 11 i 17 sati biće kustoska vođenja kroz izložbu.
N. Popov
