Млади ће се (поново) обучавати за војне вештине
Грађани Србије можда би у догледно време могли да се поново обучавају војним вештинама. Није реч о враћању обавезног служења војног рока, јер је тај концепт дефинитивно напуштен, већ о војном оспособљавању становништа, пре свега младих који су већ дуже време ван војно-стручне обуке.
Ово је суштина поруке коју је министар одбране Александар Вулин послао у недељи иза нас приликом посете Команди за обуку Војске Србије.
„Морамо да нађемо начине да поново у процес обуке уведемо и оне који нису припадници војске. Ниједна армија на свету није довољно бројна и ниједна није довољно спремна за изазове, уколико не постоји подршка свих грађана“, навео је Вулин.
Министар истиче да „мора да се размишља о начинима и механизмима како да се врати обученост грађана”. Он се заложио да се врате одређени курсеви и технике потребне за одбрану земље, којима би се оспособило најшире становништво.
Стицање војних способности грађана тема је којом се војни стратези годинама баве. У средишту досадашњих концепата била је идеја да би сваки грађанин, посебно војно способан мушкарац, требало да прође макар основну пешадијску обуку. Размишља се о организовању краћих курсева на којима би се млади у касарнама упознали с пешадијским наоружањем. За руковање полуаутоматским и аутоматских пушкама и митраљезима и другим пешадијским наоружањем данашња омладина није обучена, јер једноставно није ни имала прилике где то да научи.
Знања из цивилне заштите и спасавања
Нису, на жалост, данашњој омладини страна само знања из војних вештина и руковање савременим пешадијским наоружањем. Недостаје им и оспособљеност за деловање у области цивилне заштите, спасавања и евакуације. Баш то су сада веома актуелне невоље с којима се суочавамо. Јер, сведоци смо све чешћих поплава и пожара, па се треба и за то квалитетно оспособити.
Седма је генерација пунолетних младића који не служе војску. Подсетимо, Србија је од почетка 2011. укинула обавезно служење војног рока. Уз професионалце, оспособљене у војној академији, у касарнама се данас налазе и младићи и девојке по уговору, као и они који се одлуче да добровољно обуку војничку униформу. То, ипак, није велики број, јер већина никада није узела пушку у руке.
Према неким показатељима, чак 200.000 пунолетних младића је од 2000. године без икаквих војних знања. То је драстично ослабило резервни састав, који у случају оружаног сукоба, има обавезу да обуче униформу и стане у одбрану otaybinе. Мора се, дакле, мислити на будућност.
Средњошколцима знање о одбрани
Једна од могућности за приближавање војске и младих јесте и реактивирање предмета одбрана и заштита. Врата овој врсти војног оспособљавања отворена су изменама и допунама Закона о одбрани и војсци из 2014. године у којима је своје место нашла и одредба о увођењу наставе у којој би старији средњошколци стицали основна знања о систему одбране. План и програм подразумевао би и руковање пушком, бомбом, па чак и логоровање. Овај концепт напуштен је почетком деведесетих, а многи сматрају да би био користан. Пензионисани генерал Срето Малиновић подсећа да су некадашњи ученици завршних средњих школа ишли да гађају из пушака.
„Нека се не обучавају да буду милитантни, већ да могу да помогну у одбрани земље“, истиче Малиновић.
Јасно је да под ратну заставу могу само способни и обучени за руковањем аутоматским пушкама, минобацачима, зољама, осама... Држава је ту да се припреме обаве на време. А да ли ће бити потреба да се борбена способност прикаже у случају потребе, никада се не зна. Треба имати на уму да нас безбедносна ситуацију окружењу, а пре свега опасност с Косова, упозорава на стални и велики опрез.
Лоше је, међутим, то што се свака оваква, без сумње, позитивна идеја, у делу опозиционе јавности дочекује „на нож„. Тако је било и пролетос, када су многи грађани добијали позиве за војне вежбе. А у питању је било само занављање знања војних обвезника који су у војсци били пре десет или 15 година. Портпарол Министарства одбране Јован Крипокапић тада је подсетио да војна обавеза траје до 65. године, а да је план Војске Србије да припаднике резервног састава позива на вежбе једном у пет година.
Институција војске је на овим просторима увек уживала и ужива велики углед и поверење грађана. То стање је остало ненарушено упркос њеним ангажовањем и улози у ратовима током деведесетих на просторима бивше Југославије. Грађани су, показују анкете, вољни да, у случају потребе, стану строј. Држава је та која ће их за то оспособити.
Милан Бозокин
