Mladi će se (ponovo) obučavati za vojne veštine

Ovo je suština poruke koju je ministar odbrane Aleksandar Vulin poslao u nedelji iza nas prilikom posete Komandi za obuku Vojske Srbije.

„Moramo da nađemo načine da ponovo u proces obuke uvedemo i one koji nisu pripadnici vojske. Nijedna armija na svetu nije dovoljno brojna i nijedna nije dovoljno spremna za izazove, ukoliko ne postoji podrška svih građana“, naveo je Vulin.

Ministar ističe da „mora da se razmišlja o načinima i mehanizmima kako da se vrati obučenost građana”. On se založio da se vrate određeni kursevi i tehnike potrebne za odbranu zemlje, kojima bi se osposobilo najšire stanovništvo.

Sticanje vojnih sposobnosti građana tema je kojom se vojni stratezi godinama bave. U središtu dosadašnjih koncepata bila je ideja da bi svaki građanin, posebno vojno sposoban muškarac, trebalo da prođe makar osnovnu pešadijsku obuku. Razmišlja se o organizovanju kraćih kurseva na kojima bi se mladi u kasarnama upoznali s pešadijskim naoružanjem. Za rukovanje poluautomatskim i automatskih puškama i mitraljezima i drugim pešadijskim naoružanjem današnja omladina nije obučena, jer jednostavno nije ni imala prilike gde to da nauči.

Znanja iz civilne zaštite i spasavanja

Nisu, na žalost, današnjoj omladini strana samo znanja iz vojnih veština i rukovanje savremenim pešadijskim naoružanjem. Nedostaje im i osposobljenost za delovanje u oblasti civilne zaštite, spasavanja i evakuacije. Baš to su sada veoma aktuelne nevolje s kojima se suočavamo. Jer, svedoci smo sve češćih poplava i požara, pa se treba i za to kvalitetno osposobiti.  

Sedma je generacija punoletnih mladića koji ne služe vojsku. Podsetimo, Srbija je od početka 2011. ukinula obavezno služenje vojnog roka. Uz profesionalce, osposobljene u vojnoj akademiji, u kasarnama se danas nalaze i mladići i devojke po ugovoru, kao i oni koji se odluče da dobrovoljno obuku vojničku uniformu. To, ipak, nije veliki broj, jer većina nikada nije uzela pušku u ruke.

Prema nekim pokazateljima, čak 200.000 punoletnih mladića je od 2000. godine bez ikakvih vojnih znanja. To je drastično oslabilo rezervni sastav, koji u slučaju oružanog sukoba, ima obavezu da obuče uniformu i stane u odbranu otaybine. Mora se, dakle, misliti na budućnost.

Srednjoškolcima znanje o odbrani

Jedna od mogućnosti za približavanje vojske i mladih jeste i reaktiviranje predmeta odbrana i zaštita. Vrata ovoj vrsti vojnog osposobljavanja otvorena su izmenama i dopunama Zakona o odbrani i vojsci iz 2014. godine u kojima je svoje mesto našla i odredba o uvođenju nastave u kojoj bi stariji srednjoškolci sticali osnovna znanja o sistemu odbrane. Plan i program podrazumevao bi i rukovanje puškom, bombom, pa čak i logorovanje. Ovaj koncept napušten je početkom devedesetih, a mnogi smatraju da bi bio koristan. Penzionisani general Sreto Malinović podseća da su nekadašnji učenici završnih srednjih škola išli da gađaju iz pušaka.

„Neka se ne obučavaju da budu militantni, već da mogu da pomognu u odbrani zemlje“, ističe Malinović.

Jasno je da pod ratnu zastavu mogu samo sposobni i obučeni za rukovanjem automatskim puškama, minobacačima, zoljama, osama... Država je tu da se pripreme obave na vreme. A da li će biti potreba da se borbena sposobnost prikaže u slučaju potrebe, nikada se ne zna. Treba imati na umu da nas bezbednosna situaciju okruženju, a pre svega opasnost s Kosova, upozorava na stalni i veliki oprez.

Loše je, međutim, to što se svaka ovakva, bez sumnje, pozitivna ideja, u delu opozicione javnosti dočekuje „na nož„. Tako je bilo i proletos, kada su mnogi građani dobijali pozive za vojne vežbe. A u pitanju je bilo samo zanavljanje znanja vojnih obveznika koji su u vojsci bili pre deset ili 15 godina. Portparol Ministarstva odbrane Jovan Kripokapić tada je podsetio da vojna obaveza traje do 65. godine, a da je plan Vojske Srbije da pripadnike rezervnog sastava  poziva na vežbe jednom u pet godina.

Institucija vojske je na ovim prostorima uvek uživala i uživa veliki ugled i poverenje građana. To stanje je ostalo nenarušeno uprkos njenim angažovanjem i ulozi u ratovima tokom devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije.  Građani su, pokazuju ankete, voljni da, u slučaju potrebe, stanu stroj. Država je ta koja će ih za to osposobiti.

Milan Bozokin