Николић: Под ерозијом 40 одсто брдско-планинског земљишта

"Зашто ми то не радимо, не зна се, али, највероватније зато што се на то гледа као на неку превазиђену социјалистичку идеју да шаљемо горане са лопатама горе на планине", рекао је Николић за Танјуг.

Шуме су не само корисне у борби против климатских промена и ерозије, напомиње Николић, него и као биомаса, која се може користити да се производи струја.

"Код нас се, међутим, на томе ништа не ради. Ништа. То је један од великих проблема. Најважније што грађани треба да схвате је потреба пошумљавања. Пошумљавајте где год можете и немојте да сечете дрвеће", каже Николић.

Он наводи пример из САД, где је сада пракса да се из великих, старих, авиона - транспортера који се више не користе у војне сврхе, бацају саднице из ваздуха, те се, на тај начин у једном налету може бацити неколико милиона садница.

Те саднице, објашњава, саме по себи нису ништа специјално, само се специјално праве, тако су формиране да корен прави једну врсту метка у чврстом ђубриву, те ако падну на стеновито тле, онда се примају можда и до 30 одсто, док, тамо где је меко тле, "хватају се" 90-100 одсто, те се, на тај начин, у једном налету, може засадити једна цела планина, на којој, после извесног времена, израсте шума.

Постоји одређени проценат садница који не успе, не прими се, и то зависи од квалитета земљишта, али, како каже, исплати се да се у једном налету баци 15 милиона садница, или у нашем случају скромније, око пет милиона, "уместо да се шаље 50.000 горана да сваки са по једним ашовом засађује".

Србија такође располаже старим авионима транспортерима, наводи Николић, али указује да би морала код нас да постоји фабрика која би правила те мале саднице и објашњава да то није никаква висока технологија, те да се у САД могу узети рецепти за све то.

"Ми смо ''дефорестирали'' нашу земљу, а они ће то радо да дају, то се свима исплати, да нашу планету покушамо толико квалитетно да држимо, да наша деца, унуци, могу ту да живе", истакао је Николић.

Према његовим речима, у САД не може тек тако да се поасече ни дрво у приватној својини, мора да се подноси некој институцији захтев, јер постоји свест да је то извор кисеоника.

"Перспектива наше деце и унука треба да нам буде главна. То што ћемо ми сада рецимо, да купимо већи ауто, џип, да трошимо више бензина, више загађујемо, то су велике глупости. Тиме угрожавамо и нашу децу и унуке и биће страшно ако ништа не успемо да урадимо у смислу обуздавања климатских промена", сматра Николић.

Он наводи помало застрашујуће податке, као, на пример, да са само шест степени повећања температуре на планети нестаје пола биљних и животињских врста.

То практично значи, објашњава, да би сво зеленило око нас било вероватно суво, одумрло, те да би и вода и храна постали проблем, због чега би дошло и до великих покрета људи.

Како каже, скорашњи масовни покрети људи са Блиског истока преко Балкана проузроковани су више ратом, а будући ће бити проузроковани - климатским променама.

"С тим што постоје неке прогнозе, надамо се да се неће остварити, да ће чак 100 милиона људи ићи ка Европи, Русији, Сибиру... Ко ће то да задржи, како, ја не знам. Биће ратова, свега... Али, све је у климатским променама. Ако смо паметни, данас ћемо да реагујемо и нешто да урадимо на томе", закључио је Николић.