Nikolić: Pod erozijom 40 odsto brdsko-planinskog zemljišta

"Zašto mi to ne radimo, ne zna se, ali, najverovatnije zato što se na to gleda kao na neku prevaziđenu socijalističku ideju da šaljemo gorane sa lopatama gore na planine", rekao je Nikolić za Tanjug.

Šume su ne samo korisne u borbi protiv klimatskih promena i erozije, napominje Nikolić, nego i kao biomasa, koja se može koristiti da se proizvodi struja.

"Kod nas se, međutim, na tome ništa ne radi. Ništa. To je jedan od velikih problema. Najvažnije što građani treba da shvate je potreba pošumljavanja. Pošumljavajte gde god možete i nemojte da sečete drveće", kaže Nikolić.

On navodi primer iz SAD, gde je sada praksa da se iz velikih, starih, aviona - transportera koji se više ne koriste u vojne svrhe, bacaju sadnice iz vazduha, te se, na taj način u jednom naletu može baciti nekoliko miliona sadnica.

Te sadnice, objašnjava, same po sebi nisu ništa specijalno, samo se specijalno prave, tako su formirane da koren pravi jednu vrstu metka u čvrstom đubrivu, te ako padnu na stenovito tle, onda se primaju možda i do 30 odsto, dok, tamo gde je meko tle, "hvataju se" 90-100 odsto, te se, na taj način, u jednom naletu, može zasaditi jedna cela planina, na kojoj, posle izvesnog vremena, izraste šuma.

Postoji određeni procenat sadnica koji ne uspe, ne primi se, i to zavisi od kvaliteta zemljišta, ali, kako kaže, isplati se da se u jednom naletu baci 15 miliona sadnica, ili u našem slučaju skromnije, oko pet miliona, "umesto da se šalje 50.000 gorana da svaki sa po jednim ašovom zasađuje".

Srbija takođe raspolaže starim avionima transporterima, navodi Nikolić, ali ukazuje da bi morala kod nas da postoji fabrika koja bi pravila te male sadnice i objašnjava da to nije nikakva visoka tehnologija, te da se u SAD mogu uzeti recepti za sve to.

"Mi smo ''deforestirali'' našu zemlju, a oni će to rado da daju, to se svima isplati, da našu planetu pokušamo toliko kvalitetno da držimo, da naša deca, unuci, mogu tu da žive", istakao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, u SAD ne može tek tako da se poaseče ni drvo u privatnoj svojini, mora da se podnosi nekoj instituciji zahtev, jer postoji svest da je to izvor kiseonika.

"Perspektiva naše dece i unuka treba da nam bude glavna. To što ćemo mi sada recimo, da kupimo veći auto, džip, da trošimo više benzina, više zagađujemo, to su velike gluposti. Time ugrožavamo i našu decu i unuke i biće strašno ako ništa ne uspemo da uradimo u smislu obuzdavanja klimatskih promena", smatra Nikolić.

On navodi pomalo zastrašujuće podatke, kao, na primer, da sa samo šest stepeni povećanja temperature na planeti nestaje pola biljnih i životinjskih vrsta.

To praktično znači, objašnjava, da bi svo zelenilo oko nas bilo verovatno suvo, odumrlo, te da bi i voda i hrana postali problem, zbog čega bi došlo i do velikih pokreta ljudi.

Kako kaže, skorašnji masovni pokreti ljudi sa Bliskog istoka preko Balkana prouzrokovani su više ratom, a budući će biti prouzrokovani - klimatskim promenama.

"S tim što postoje neke prognoze, nadamo se da se neće ostvariti, da će čak 100 miliona ljudi ići ka Evropi, Rusiji, Sibiru... Ko će to da zadrži, kako, ja ne znam. Biće ratova, svega... Ali, sve je u klimatskim promenama. Ako smo pametni, danas ćemo da reagujemo i nešto da uradimo na tome", zaključio je Nikolić.