Шта је то обрадовало мештане Гајдобре
ГАЈДОБРА: Када се Томислав Бакмаз, човек који се приближава половини седме деценије живота и пензији, обрадује искрено, „као мало дете“, човек се запита да није можда добио на лутрији? Мало ко ће помислити да се овај грађевински инжењер и познати пословни човек у Бачкој Паланци искрено обрадовао зато што је очишћен један канал који пролази поред Гајдобре.
Како нам рече, водопривредно предузеће из Бачке Паланке очистило је овај секундарни каналчић у систему канала ДТД у бачкопаланачкој општини, у њему је било свег и свачега, па је све то камионима одвожено на једну од депонија.
"Коначно, а слободно могу да кажем после скоро пола века, поново сам у каналу, који пролази поред плаца на коме је некада била стара кућа Бакмаза, видео рибице, пијавице, односно живи свет се вратио у овај канал на граници села и атара", сав срећан нам говори и показује Бакмаз.
"Овде сам одрастао: у овом каналу и оближњој бари као дечак сам научио да пливам, тада се овде пецало, било је рибе. Потом су наишле године, ма деценије, канал је затрпаван, зарастао, вода је стајала, није било ничега сем корова који сам ја чистио на око 80 метара дужине, јер канал пролази тик поред моје ограде. Нисам се само ја обрадовао, обрадовали су се сви у овом крају Гајдобре, односно сви људи који схватају да вода поново протиче овим и другим каналима, а колико је ово био велик посао нека послужи податак да је овај канал очишћен, по мојој лаичкој процени, у дужини од 3-4 километара, каже Бакмаз.
Веома је битно да вода која се одводи са овог терена буде чиста, односно да има живота, јер вода из овог секундарног канала иде у већи, па потом још већи и на крају, по природи ствари, завршава у Дунаву...
Томислав прича да је као дете запамтио овај леп крајолик свога села, а потом је отишао у гимназију у Бачку Паланку, па на студије, те за послом и даље. Потом се вратио у Паланку, давно почео успешан бизнис, изградио кућу у вароши, али је пре 10 година одлучио да у свом селу, како назива Гајдобру, изгради „викендицу“.
Направио је на око 15 ари земљишта лепу кућицу са свом потребном инфраструктуром, оградио цео плац који је постао повећи воћњак у коме Томо има око 150 углавном стабала крушака, али нађе се и по која кајсија, јабука...
Некако највише нам је причао о старој липи која се налази у дворишту близу нове капије, која лепо изгледа, а тек када процвета и замириши...
"Покојни отац ми је причао да, када су наши дошли у ове крајеви и добили „кућерак“, да је липа имала стабло дебљине као сада ова бандера коју је неко из Електродустрибуције без моје сагласности поставио у близини липе", мало у шали, али и у збиљи, прича Томо.
"Та липа ме асоцира на лепе дане детињства, младости, претке, постојбину... Испод ове липе, у њеном хладу, и када су највеће летње врелине, температура је барем за 10 степени нижа. Увек има ветрића, ма милина једна, јер ту лети седимо, прича Бакмаз.
Каже да се друштво код њега окупља петнаестак пута годишње, пече се углавном риба, јер су сви рекреативни риболовци.
"Буде ту свакавих прича у стилу „отпао ми је јуче сом од 18 кила!?“. Како га је измерио? Али, има и истине, има овде људи, па и ја сам ту негде, који су хватали сомове од 30-40, и близу 100 кила, па је и „Дневник“ својевремено о томе писао. Ипак, најлепше ја када на таландари цврче мелези, или бела, а у котлићу се кува нешто за кашику, па макар био и пасуљ", ређа нам Томо „своју понуду“.
Каже да посебна прича почиње када дође време печења ракије.
"То траје и по пет дана, а све сам удесио да нам и по киши и по хладноћи буде удобно. Имам казан запремине 160 литара, бурад за комину, балоне за ракију, буде је подоста, јер искључиво печемо лозу, а купимо и по 3-4 тоне грожђа. Лепо је овде с пролећа, лети, с јесени, а интересантно је да, иако имам све услове за боравак као и у стану, за десет година још нисам овде преспавао! Једноставно, „викендицу“ сам направио у мом селу које је 10 километара удаљено од моје куће у Бачкој Паланци. Све ми је близу, а пут аутомобилом, тамо-вамо, кошта ме две литре дизела, јефтиније од аутобуса, каже Бакмаз.
Милош Суџум