Трактори и комбајни старији од 25 година
Одбор Српске академије наука и уметности за село организовао је округли сто о могућностима (само)запошљавања у сеоским срединама. Члан тог одбора Бранислав Гулан истиче да је од 4.709 села у Србији чак 1.200 у фази нестајања, пољопривредном се бави око два милиона житеља Србије, а у селима има више од 400.000 хектара необрађених ораница.
“У Србији је без посла 32.000 аграрних стручњака, међу којима је 5.523 инжењера пољопривреде, 46 доктора наука и 418 магистара, док су остали са средњом стручном спремом. Шанса за њихово запошљавање постоји на сопственом газдинству својих родитеља, на комерцијалним фармама, задругама, у агробизнис компанијама“, објашњава Гулан за „Дневник”...
Наш саговорник наглашава да се данас српске њиве обрађују са 408.000 трактора и 25.000 комбајна који су стари готово две и по деценије. Додаје да чак у 2.000 села у Србији данас нема ни поште, 500 села нема асфалтни пут и везу са светом, а у 400 не постоји продавница па житељи морају на пут да купе храну.
“У 2.760 села нема вртића, 230 нема основну школу, у две трећине не постоји ветеринарска амбуланта иако је главно занимање пољопривреда, а само у малом број постоји биљна апотека”,каже Гулан.
Сеоски предели простиру се на око 85 одсто територије Србије и у њима живи око 45 одсто становништва. У препорукама Одбора САНУ за село истиче се да мали посед, ниско продуктивна пољопривреда, ниска искоришћеност распложиве радне снаге, уз доминирајући радно екстензивни тип пољопривреде, условљавају неопходност да знатан део газдинстава у пољопривреди Србије мора имати додатне приходе од непољопривредних сектора или из других извора.
Тешки услови за живот, удаљеност од градова, лоша мрежа путева и готово никакве шансе за зараду, запуштена села, недостатак амбуланти, апотека, продавница, биоскопа и свега другог што имају млади у урбаним срединама, по Гулановој оцени, главна су препрека останку младих на селу или њиховом бржем повратку.
„Када би рурални развој, који не подразумева само просто постојање села, добио на већем значају и када би у држави препознали шта он заправо значи и шта подразумева, а самим тим и оно што треба учинити да би села постала ближа урбаним срединама, решио би се проблем барем половине садашњих незапослених. Поготово би до посла дошли стручњаци из области аграра, а то је онда сигуран пут повратка младости у село, њихов опстанак и останак”, закључује Гулан.
С округлог стола у САНУ упућени су закључци и препоруке с предлогом мера за брже запошљавање у сеоским срединама. Међу тим препорукама је и потреба да Влада Србије успостави mеnaymеnt за развој села повезан с локалним самоуправама, коморским системом, задружним савезима, научно-стручним институцијама, пољопривредним газдинствима и малим и средњим предузећима. Упућен је и апел привредним субјектима да, у складу с могућностима, потребама и интересима, стварају услове за брже продуктивно и конкуретно запошљавање младих стручњака, затим да се младим брачним паровима који одлуче да живе у селу обезбеди најмање 50.000 евра бесповратно за куповину куће и започињање пољопривредне производње. Истовремено, те младе држава треба да ослободи плаћања свих пореза и државних дажбина најмање три године.
Љ. Малешевић
