Traktori i kombajni stariji od 25 godina
Odbor Srpske akademije nauka i umetnosti za selo organizovao je okrugli sto o mogućnostima (samo)zapošljavanja u seoskim sredinama. Član tog odbora Branislav Gulan ističe da je od 4.709 sela u Srbiji čak 1.200 u fazi nestajanja, poljoprivrednom se bavi oko dva miliona žitelja Srbije, a u selima ima više od 400.000 hektara neobrađenih oranica.
“U Srbiji je bez posla 32.000 agrarnih stručnjaka, među kojima je 5.523 inženjera poljoprivrede, 46 doktora nauka i 418 magistara, dok su ostali sa srednjom stručnom spremom. Šansa za njihovo zapošljavanje postoji na sopstvenom gazdinstvu svojih roditelja, na komercijalnim farmama, zadrugama, u agrobiznis kompanijama“, objašnjava Gulan za „Dnevnik”...
Naš sagovornik naglašava da se danas srpske njive obrađuju sa 408.000 traktora i 25.000 kombajna koji su stari gotovo dve i po decenije. Dodaje da čak u 2.000 sela u Srbiji danas nema ni pošte, 500 sela nema asfaltni put i vezu sa svetom, a u 400 ne postoji prodavnica pa žitelji moraju na put da kupe hranu.
“U 2.760 sela nema vrtića, 230 nema osnovnu školu, u dve trećine ne postoji veterinarska ambulanta iako je glavno zanimanje poljoprivreda, a samo u malom broj postoji biljna apoteka”,kaže Gulan.
Seoski predeli prostiru se na oko 85 odsto teritorije Srbije i u njima živi oko 45 odsto stanovništva. U preporukama Odbora SANU za selo ističe se da mali posed, nisko produktivna poljoprivreda, niska iskorišćenost raspložive radne snage, uz dominirajući radno ekstenzivni tip poljoprivrede, uslovljavaju neophodnost da znatan deo gazdinstava u poljoprivredi Srbije mora imati dodatne prihode od nepoljoprivrednih sektora ili iz drugih izvora.
Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, loša mreža puteva i gotovo nikakve šanse za zaradu, zapuštena sela, nedostatak ambulanti, apoteka, prodavnica, bioskopa i svega drugog što imaju mladi u urbanim sredinama, po Gulanovoj oceni, glavna su prepreka ostanku mladih na selu ili njihovom bržem povratku.
„Kada bi ruralni razvoj, koji ne podrazumeva samo prosto postojanje sela, dobio na većem značaju i kada bi u državi prepoznali šta on zapravo znači i šta podrazumeva, a samim tim i ono što treba učiniti da bi sela postala bliža urbanim sredinama, rešio bi se problem barem polovine sadašnjih nezaposlenih. Pogotovo bi do posla došli stručnjaci iz oblasti agrara, a to je onda siguran put povratka mladosti u selo, njihov opstanak i ostanak”, zaključuje Gulan.
S okruglog stola u SANU upućeni su zaključci i preporuke s predlogom mera za brže zapošljavanje u seoskim sredinama. Među tim preporukama je i potreba da Vlada Srbije uspostavi menayment za razvoj sela povezan s lokalnim samoupravama, komorskim sistemom, zadružnim savezima, naučno-stručnim institucijama, poljoprivrednim gazdinstvima i malim i srednjim preduzećima. Upućen je i apel privrednim subjektima da, u skladu s mogućnostima, potrebama i interesima, stvaraju uslove za brže produktivno i konkuretno zapošljavanje mladih stručnjaka, zatim da se mladim bračnim parovima koji odluče da žive u selu obezbedi najmanje 50.000 evra bespovratno za kupovinu kuće i započinjanje poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, te mlade država treba da oslobodi plaćanja svih poreza i državnih dažbina najmanje tri godine.
LJ. Malešević
