У Сремским Карловцима представљен нацрт плана подручја посебне намене

Фото: Ђ. Радивојевић

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ: Сремски Карловци биће, после Бача, други град у Србији који ће добити просторни план подручја посебне намене културног предела.

Нацрт тог плана представљен је у четвртак у карловачком Магистрату у склопу јавног увида у тај документ, као и извештај о стратешкој процени његовог утицаја на животну средину, који траје до 6. маја у Градској управи за урбанизам и грађевинске послове у Новом Саду, у просторијама Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, Булевар Михајла Пупина 16 и у згради општинске администрације у Карловцима.

Како је речено, изради плана приступило се лане на основу одлуке Скупштине АП Војводине, при чему је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине одређен за носиоца посла, а ЈП „Завод за урбанизам Војводине“ за обрађивача плана.

“Сремски Карловци сами по себи представљају културно-историјску целину коју треба заштитити на одређен начин“, рекла је на презентацији Софија Шумаруна из Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, говорећи о разлозима за израду плана. “С друге стране, и 2011. године усвојена Европска конвенција о пределу, чији је Србија потписник, намеће нам обавезу да се бавимо културним пределом као ентитетом кроз планску документацију“.

Интересантно је да је, уз друге, и Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца из 1991. године један од основа за израду поменутог плана. Наиме, члан 8 тог закона прописује да се „за подручје културно-историјског комплекса Сремски Карловци доноси просторни план с посебном наменом, који треба да одреди делатности које се могу обављати, односно које ће својим садржајем омогућити обнављање и неговање традиције културно-историјског наслеђа и неће нарушити аутентичност урбанистичко-архитектонских, ликовно-естетских и амбијенталних вредности културних добара, као и еколошких вредности”.

У приобаљу градња само изузетно

Поводом изречене примедбе да ће тај план још више ограничити градњу у Карловцима и да би је требало дозволити у приобаљу, Софија Шумаруна је казала да је тај плански документ морао да испоштује услове Покрајинског завода за заштиту природе, који приобаље препознаје као велико станиште, али и План генералне регулације Сремских Карловаца.

“Гледали смо да помиримо оно што су важећи планови одредили као намену и услове које смо прибавили за израду“, рекла је она. “То значи да се тај простор изузима из грађевинског подручја насеља, прописује се израда плана детаљне регулације за процентуално мали део те површине, где се дозвољава изградња у функцији спорта, рекреације и туризма“.

Како је рекао представник „Завода за урбанизам Војводине” мр Владимир Пихлер, планом је обухваћена у највећем делу територија карловачке општине и мањи део Буковца, Ковиља и Петроварадина. Обухвата површину од 64,16 квадратна километра, на којој се посебно издваја девет потцелина.

“Тих девет потцелина су простор посебне намене, за које план предвиђа директне смернице за деловање – уређење и градњу. Туризам је послужио као врло битан сегмент у дефинисању потцелина, али и за планска решења“, казао је Пихлер, и додао да је задатак плана да учини препознатљивим све предности Карловаца да би биле искоришћене.

Примедбе на Нацрт и извештај у писаној форми могу се доставити Одељењу за урбанизам у Карловцима, Градској управи за урбанизам и грађевинске послове Новог Сада и у просторијама Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине до 6. маја.

З. Милосављевић