У Сремским Карловцима представљен нацрт плана подручја посебне намене
СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ: Сремски Карловци биће, после Бача, други град у Србији који ће добити просторни план подручја посебне намене културног предела.
Нацрт тог плана представљен је у четвртак у карловачком Магистрату у склопу јавног увида у тај документ, као и извештај о стратешкој процени његовог утицаја на животну средину, који траје до 6. маја у Градској управи за урбанизам и грађевинске послове у Новом Саду, у просторијама Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, Булевар Михајла Пупина 16 и у згради општинске администрације у Карловцима.
Како је речено, изради плана приступило се лане на основу одлуке Скупштине АП Војводине, при чему је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине одређен за носиоца посла, а ЈП „Завод за урбанизам Војводине“ за обрађивача плана.
“Сремски Карловци сами по себи представљају културно-историјску целину коју треба заштитити на одређен начин“, рекла је на презентацији Софија Шумаруна из Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, говорећи о разлозима за израду плана. “С друге стране, и 2011. године усвојена Европска конвенција о пределу, чији је Србија потписник, намеће нам обавезу да се бавимо културним пределом као ентитетом кроз планску документацију“.
Интересантно је да је, уз друге, и Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца из 1991. године један од основа за израду поменутог плана. Наиме, члан 8 тог закона прописује да се „за подручје културно-историјског комплекса Сремски Карловци доноси просторни план с посебном наменом, који треба да одреди делатности које се могу обављати, односно које ће својим садржајем омогућити обнављање и неговање традиције културно-историјског наслеђа и неће нарушити аутентичност урбанистичко-архитектонских, ликовно-естетских и амбијенталних вредности културних добара, као и еколошких вредности”.
Како је рекао представник „Завода за урбанизам Војводине” мр Владимир Пихлер, планом је обухваћена у највећем делу територија карловачке општине и мањи део Буковца, Ковиља и Петроварадина. Обухвата површину од 64,16 квадратна километра, на којој се посебно издваја девет потцелина.
“Тих девет потцелина су простор посебне намене, за које план предвиђа директне смернице за деловање – уређење и градњу. Туризам је послужио као врло битан сегмент у дефинисању потцелина, али и за планска решења“, казао је Пихлер, и додао да је задатак плана да учини препознатљивим све предности Карловаца да би биле искоришћене.
Примедбе на Нацрт и извештај у писаној форми могу се доставити Одељењу за урбанизам у Карловцима, Градској управи за урбанизам и грађевинске послове Новог Сада и у просторијама Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине до 6. маја.
З. Милосављевић