Већа контрола свела набавке мале вредности на 10 одсто

За тај новац закључено је укупно 104.370 уговора о јавним набавкама, а просечна вредност била је 3.212.000 динара.

Учешће јавних набавки у бруто домаћем производу прошле године било је 7,98 одсто, што је на нивоу просека за протеклих четрнаест година.

По извешају о раду Управе за јавне набавке за 2016. годину, учешће набавки мале вредности у укупној вредности јавних набавки прошле године износило је десет одсто.

Смањење учешћа набавке мале вредности резултат је повећања транспарентности тог поступка увођењем законске обавезе да се и оне морају објављивати на Порталу јавних набавки, чиме је отклоњен мотив да се набавке деле да би биле испод граничне вредности за мале и тиме избегло њихово објављивање.

Структура јавних набавки, посматрано по категорији наручилаца, прошле године није се значајније мењала у односу на prеthodnu, осим код градске и општинске управе, где је забележено смањење удела с 21 одсто на 16.

Само један понуђач последица стања на тржишту

Највеће учешће у јавним набавкама током прошле године имала су државна јавна предузећа – 29 одсто, и здравство и социјална заштита – 21 проценат, и они заједно реализују половину укупне вредности јавних набавки.

Током прошле године настављено је учешће обустављених поступака у укупном броју јавних набавки с десет одсто, а најчешћи разлог обуставе био је то што су стигле понуде које су биле неприхватљиве – 53 одсто. Учешће набавки код којих је стигла само једна понуда прошле године износило је 42 одсто свих набавки.

Ситуација када се за партију јављао само један понуђач, што је често био случај, није последица тога што се радило о ограничењу конкуренције које је произлазило из поступка, већ тога да на тржишту није било понуде.

Због тога је у наредном периоду, скреће се пажња у Извештају, потребно идентификовати факторе који ограничавају конкуренцију и јасно раздвојити оне који произлазе из поступка јавних набавке од оних које су одраз постојеће тржиштне структуре на страни понуде и других екстерних фактора у систему јавних набавки, као што су ажурност плаћања.

Медицинска средства, штампани материјал, индустријске машине, програмски пакети, инспекцијске услуге међу најзаступљенијим

Највеће учешће у укупној вредности преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда имала су државна јавна предузећа. Код те категорије дошло је до највећег раста учешћа: с 32 одсто у 2015. на 43 одсто лане.

Најзначајније смањење вредности преговарачког поступка прошле године у односу на 2015. остварено је код уговора који су закључени по основу „хитности”, и то са 4,4 милијарде динара на 1,5. Упоредо са смањењем вредности и учешћа преговарачког поступка „по хитности”, порастао је релативни значај преговарачког поступка с тачно одређеним понуђачем, услед техничких или уметничких разлога са 6,5 милијарди динара на 6,9.

Најзаступљенији предмети јавних набавки прошле године у примени преговарачког поступка с тачно одређеним понуђачем били су опрема и помоћни производи за превоз, услуге информационе технологије, фармацеутски производи и медицинска средства, штампани материјал и сродни производи и индустријске машине, програмски пакети, архитектонске, грађевинске, инжењерске и инспекцијске услуге.

Регистар понуђача је од велике користи понуђачима, о чему сведочи све већи број регистрованих понуђача. У 2014. години било их је регистровано 5.930, а лане тај број је порастао 52 одсто, односно на 9.022.

Критеријум економски најповољније понуде смањио је учешће у вредности јавних набавки током последње три године с 26 одсто, колико је било 2014. на свега 12 одсто колико је било лане.

Реч је, истиче се у Извештају о раду, о негативном тренду који се мора прекинути променом праксе јавних набавки, имајући у виду да се учешће тог критеријума у земљама ЕУ креће око 80 одсто, док се критеријум најниже цене користи у свега петини случајева.

Љ. Малешевић