СРПСКИ ПОЉОПРИВРЕДНИ САВЕТОДАВЦИ У РАДНОЈ ПОСЕТИ ОСИЈЕКУ Еколошка производња између подстицаја и обавеза

Поред размене искустава када је реч о примени дозвољених препарата, један од важних аспеката био је онај правни, будући да западне комшије имају на располагању бројне аграрне подстицаје, укључујући и оне из европских фондова, али које истовремено прате и веома озбиљне контроле – толике да се током посете могло чути како хрватски паори готово исто онолико времена, које проведу у пољу, потроше и за писање извештаја. Но, с друге стране, готово је јединствена оцена да су захваљујући тако ригорозној пракси злоупотребе подстицаја значајно смањење (мада, признају суседи, не и искорењене). 

Произвођачи у Хрватској имају могућност да бирају између приватне и државне саветодавне службе. Наш домаћин Иван Папоња власник је саветодавне фирме „Lawagro consulting“ која активно учествује у пружању техничке подршке пољопривредницима кроз програм преношења знања и активности везаних за тзв. стратешки план заједничке пољопривредне политике за период 2023-2027. године. 

- У зависности од тога да ли пољопривредник користи једну или више државних интервенција, проводимо различите едукације: рецимо, за биљну производњу ту су различите еко-шеме, производно везана плаћања, ИАКС (интеграни административни и контролни систем) мере... И, није неважно напоменути, пољопривредник је дужан да одслуша бар једно од тих предавања – каже Папоња. – Од када је кренуо стратешки план, пољопривредницима је на располагању низ мера које могу користити и сад њих највише интересује какве су њихове могућности у тој шуми, односно шта он све од подстицаја може користити у, на пример, трајном засаду, али и какве су му повратне обавезе.

Илустрације ради, поменуте еко шеме усмерене су ка пракси повећања укупне разноликости усева на пољопривредним површинама, којом се пружа значајан допринос климатским циљевима и очувању биоразноликости. Корисник преузима годишњу обавезу, а према величини пољопривредног земљишта дужан је да испуни један од три услова: ако је површина до 10 хектара, мора да на њој има најмање две различите врсте (културе) усева/засада, при чему површина главне културе не сме прелазити 75 процената укупне површине пољопривредног газдинства; у случају површине између 10 ха и 30 ха, реч је о три различите врсте (културе) и она главна не сме да прелази више од 60% површине; ако се ради о парцели већој од 30 хектара, нужне су најмање четири различите врсте (културе) при чему три главне  заједно не смеју заузимати више од 90% посматране пољопривредне површине.

- Дефинише се такође, рецимо, и употреба органског ђубрива на ораничним површинама, за шта се такође добијају подстицају, али је предуслов поседовање анализе стајског гнојива које ће бити коришћено, и то на садржај суве материје, садржај и хранљиве органске материје, као и pH. Једна од интервенција из еко шеме односи се и на узгој легуминоза у минималном уделу од 20 процената, које могу бити у облику главних или пострних усева, будући да оне доприносе заштити тла и вода од загађења нитратима и значајно смањују употребу азотних ђубрива... Дакле, пољопривредницима јесте на распо- лагању низ подстицајних мера, али истовремено су и обавезе корисника веома захтевне, те су просто принуђени да користе саветодавну службу. Ипак, наши пољоривредници јесу препознали еколошку производњу као један додатни стандард за њихово газдинство, јер постижу за своје производе цене веће од 20 до 40 процената, иако их истовремено прате и веома ригорозна акредитована тела задужена за контролу и сертификацију. Иначе, прелазни период за ратарске културе је две године, док се производи из трајних засада еколошким сматрају након три године.

У осијечком атару српски су саветодавци обишли еколошки засад леске, који се просторе на 60 хектара, затим засаде јабуке (грени смит и гала шникоред) и шљиве (чачанска родна и топ тасте), где се примењују конвенционални третмани узгајања и заштите, потом трешње (фриско и грејс стар) где је на делу комбиновани приступ са нешто већом применом еколошких препарата, као и велики воћњак, који се простире на 56 хектара, у којем се с једне стране налази облачинска вишња, која је у конвенционалној производњи, док је с друге стране сорта дебрецен и она је у еколошком моду – а дели их три метра широк канал и приде још двадесетак метара зеленог заштитног појаса.

- Разлика између конвенционалне и еколошке производње је, у смислу самог улагања, доста велика – каже нам магистар заштите биља Мате Козић из компаније „Agrimatco“.  - Еколошка производња захтева значајно више третмана и радних сати у односу на конвенционалну. Такође, и сами еко-препарати су доста скупљи од конвенционалних.  С друге стране, мора се имати у виду да смо на простору ЕУ све ограниченији када је реч о средствима за прскање, односно услови по питању активних материја су из године у годину ригорознији, тако да се и у формално конвенционалној производњи све више користе еколошки препарати који такође дају веома добре резултате ако се правовремено примене. И предности у смислу заштите животне средине и очувања биодиверзитета су неспорне. Међутим, проблем је што финансијска моћ потрошача на овом подручју није толика да себи могу да приуште органске производе, те је неопходно да, уколико се опредељујете за еколошку производњу, претходно обезбедите тржиште негде у иностранству. Илустрације ради, облачинска вишња се предаје домаћој индустрији, док се комплетан род дебрецена извози у Мађарску, где је цена пуно боља него у Хрватској.