Veća kontrola svela nabavke male vrednosti na 10 odsto

Za taj novac zaključeno je ukupno 104.370 ugovora o javnim nabavkama, a prosečna vrednost bila je 3.212.000 dinara.

Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu prošle godine bilo je 7,98 odsto, što je na nivou proseka za proteklih četrnaest godina.

Po izvešaju o radu Uprave za javne nabavke za 2016. godinu, učešće nabavki male vrednosti u ukupnoj vrednosti javnih nabavki prošle godine iznosilo je deset odsto.

Smanjenje učešća nabavke male vrednosti rezultat je povećanja transparentnosti tog postupka uvođenjem zakonske obaveze da se i one moraju objavljivati na Portalu javnih nabavki, čime je otklonjen motiv da se nabavke dele da bi bile ispod granične vrednosti za male i time izbeglo njihovo objavljivanje.

Struktura javnih nabavki, posmatrano po kategoriji naručilaca, prošle godine nije se značajnije menjala u odnosu na prethodnu, osim kod gradske i opštinske uprave, gde je zabeleženo smanjenje udela s 21 odsto na 16.

Samo jedan ponuđač posledica stanja na tržištu

Najveće učešće u javnim nabavkama tokom prošle godine imala su državna javna preduzeća – 29 odsto, i zdravstvo i socijalna zaštita – 21 procenat, i oni zajedno realizuju polovinu ukupne vrednosti javnih nabavki.

Tokom prošle godine nastavljeno je učešće obustavljenih postupaka u ukupnom broju javnih nabavki s deset odsto, a najčešći razlog obustave bio je to što su stigle ponude koje su bile neprihvatljive – 53 odsto. Učešće nabavki kod kojih je stigla samo jedna ponuda prošle godine iznosilo je 42 odsto svih nabavki.

Situacija kada se za partiju javljao samo jedan ponuđač, što je često bio slučaj, nije posledica toga što se radilo o ograničenju konkurencije koje je proizlazilo iz postupka, već toga da na tržištu nije bilo ponude.

Zbog toga je u narednom periodu, skreće se pažnja u Izveštaju, potrebno identifikovati faktore koji ograničavaju konkurenciju i jasno razdvojiti one koji proizlaze iz postupka javnih nabavke od onih koje su odraz postojeće tržištne strukture na strani ponude i drugih eksternih faktora u sistemu javnih nabavki, kao što su ažurnost plaćanja.

Medicinska sredstva, štampani materijal, industrijske mašine, programski paketi, inspekcijske usluge među najzastupljenijim

Najveće učešće u ukupnoj vrednosti pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda imala su državna javna preduzeća. Kod te kategorije došlo je do najvećeg rasta učešća: s 32 odsto u 2015. na 43 odsto lane.

Najznačajnije smanjenje vrednosti pregovaračkog postupka prošle godine u odnosu na 2015. ostvareno je kod ugovora koji su zaključeni po osnovu „hitnosti”, i to sa 4,4 milijarde dinara na 1,5. Uporedo sa smanjenjem vrednosti i učešća pregovaračkog postupka „po hitnosti”, porastao je relativni značaj pregovaračkog postupka s tačno određenim ponuđačem, usled tehničkih ili umetničkih razloga sa 6,5 milijardi dinara na 6,9.

Najzastupljeniji predmeti javnih nabavki prošle godine u primeni pregovaračkog postupka s tačno određenim ponuđačem bili su oprema i pomoćni proizvodi za prevoz, usluge informacione tehnologije, farmaceutski proizvodi i medicinska sredstva, štampani materijal i srodni proizvodi i industrijske mašine, programski paketi, arhitektonske, građevinske, inženjerske i inspekcijske usluge.

Registar ponuđača je od velike koristi ponuđačima, o čemu svedoči sve veći broj registrovanih ponuđača. U 2014. godini bilo ih je registrovano 5.930, a lane taj broj je porastao 52 odsto, odnosno na 9.022.

Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude smanjio je učešće u vrednosti javnih nabavki tokom poslednje tri godine s 26 odsto, koliko je bilo 2014. na svega 12 odsto koliko je bilo lane.

Reč je, ističe se u Izveštaju o radu, o negativnom trendu koji se mora prekinuti promenom prakse javnih nabavki, imajući u vidu da se učešće tog kriterijuma u zemljama EU kreće oko 80 odsto, dok se kriterijum najniže cene koristi u svega petini slučajeva.

LJ. Malešević