Банкарски колач укуснији од шећера и чипса

 буду сводили, бити знатно другачији. Алфа банка је почетком ове седмице постала домаћа: купио ју је бизнисмен Миодраг Костић и МК група. Газду је променила и Финдоместик банка који је такође отишла у руке бизнисмена Андреја Јовановића и Бојана Миловановића. Сви они знали су у какав посао улазе. МК група је власник АИК банке, а поменути бизнисмени су лане купили Нову кредитну банку Марибор и преимновали је у Директну.

Ипак, све ово не мора да значи заокрет ка домаћем капиталу који ће бити све доминантнији у поменутом сектору. Ове или наредне године очекује нас продаја највеће домаће куће. Када Комерцијална банка промени власника и највероватније добије странца, и тржишна слика ће се променити. Што се тиче домаћег банкарског сектора, може се очекивати његово укрупњавање.



Домаће банке по капталу код нас учествују са 21,96 одсто. Слично учешће имају и по другим параметрима.У наш банкарски сектор домаћи бизнисмени улазе јер су банке прилично јефтине. Ових дана се могло чути да је Алфа банка плаћена 25 милиона евра. Када су куповали ЈУ банку, Грци су за њу платили 152 милиона, а АИК банку Костић је наводно платио 100 милиона евра. Тако испада да је за две банке платио мање него Грци за једну. Цена Алфа банке одражава стање у њој. Наиме, банка има велики број ненаплативих кредита, а инвестиције које је код нас подржала нису се показале успешним.



Јовановићу и Миловановићу није било тешко да купе ни Нову кредитну банку Марибор, као ни Финдоместик. Продајом Фабрике чипса из Бачког Маглића зарадили су 200 милиона евра. НКБМ била је у истој ситуацији као и Алфа банка. Што се тиче Финдоместик банке, она није успела да се тржишно позционира. Ради у систему Парибас. Они су се већ пар година припремали да напусте српско тржиште. Прво се као сигуран нови власник спомињала ОТП банка, али је у задњи час одустала, па је Финдоместик банка прешла у руке домаћих бизнисмена.



Према сада доступним подацима, прву позицију међу пет највећих банака у Србији по висини активе заузима Банка Интеза, са учешћем у укупној активи од 16 одсто. Следе је Комерцијална банка, Уникредит, Рајфајзен и Сосијете Женерал  банка.Такође, банкарски сектор Србије у првих девет месеци  прошле  године остварио је позитиван нето финансијски резултат пре опорезивања од 32,8 милијарди динара.



То је за 23,1 одсто више него у истом период претходне године, наведено је у извештају Народне банке Србије за треће томесечје 2016.



Д. Вујошевић

Биће још укрупњавања



Србију чека даље укрупњавање банкарског сектора. Извесно је да ће се у обе трансакције банке које су ове седмице промениле власнике спојити с оним које ту већ раде. Међутим, то се неће догодити преко ноћи. Код оба преузимања, као и спајања, остаје да надлежни затраже дозволе за преузимање и спајање. О плановима и једне и дуге банке моћи ће да се више сазна када нови власници почну с радом. Из Директне банке је за сада стигла најава да ће се убудуће више посветити финансирању малог и средњег предузетништва.