За бег од швајцарца јефтиног излаза нема

када је највише кредита одобрено, па до данас франак је и више него дуплирао вредност, а истовремено са скоком швајцарске валуте повећани су и износи кредита.

Народна банка Србије понудила је пре нешто више од годину дана четири  модела  олакшица и обавезала пословне банке да их понуде клијентима, али је то прихватило тек четири одсто задужених. Пре два месеца  Министраство финансија дало је препоруку и позвало банке да репрограмирају дугове клијентима који су се нашли у незавидној социјалној ситуацији, као што су, рецимо, самохране мајке и незапослени.



За све остале ту је рефинансирање под повољнијим условима или борба за праведнију отплату, које воде удружења грађана попут”Франка “ или” Ефективе”, а пред правосудним органима.”

Стопе на ове зајмове су пале сада се крећу од 2,75 одсто за евро до шест одсто за оне индексиране у динарима. Када су се швајцарци задуживали камате су за индексиране зајмове биле шест одсто, а динарских позајмица није ни било. Клијенти који пребаце кредит добијају нижу провизију код Националне оранизације за осигурање стамбених кредита. Уз нови валуту клијенти би  добили и дужи рок отплате.



Већина задужених у францима није редовно испуњавала обавезе, често су каснили са плаћањем и многи су ушли у доцњу. Ипак, банке су спрмене да им то опросте и те клијенте неће сврстати у лошију категорију, па они самим тим неће бити евидентирани у Кредитном бироу да су званично ушли у доцњу.



На клијенитма је да се прерачунају и виде шта је за њих најповољније, односно какве су им могућности да стан који отплаћују за пар деценија и званично прогласе за свој, односно да редовно отплате све рате. 

О томе како да процене своју ситуацију стручњак са Факултета за правне и пословне студије Александар Васиљевић каже да је главни проблем што дужници и после неколико година отплате данас у еврима дугују више него на почетку отплате. Да ли да им се отпише део дуга, што би највише помогло, одлука је која може да се донесе само у централама банка, које се налазе ван Србије.



Када стигне конкретан предлог о овом проблему, пред дужницима у швајцарским францима је да размисле о понуди, а да ли постоји и алтернатива?

Банке које имају клијенте, који из било којих разлога нису плаћали зајмове у францима, ажурирале су податке и чекају најављену измену закона па да их уступе фондовима. Код нас за сада ова потраживања могу да се уступају само између банака. Када кредите преузмају фондови, то се обично ради уз отпис. Законски, то би могло да постане могуће од јесени.



Истом проблематиком бави се и Удружење “Ефектива”. Они од републичкогјавног тужиоца траже да поништи уговоре о кредитима у францима. Уколико то не помогне, најављују и обраћање међународним организацијама пошто су банке нудиле ове кредите грађанима као најповољније, а испало је управо супротно па су клијенти доведени у заблуду. Епилог се тек чека.

Трећа и најгора алтернатива је да банка активира хипотеку и клијента остави без стана. Некретнина се тада продаје, а клијенов дуг намирује. Ако и након тога остане дуг банци клијент иако је изгубио  стан наставља да отплаћује остатак кредита. Оваквих случајева било би више да је потражња за становима већа, али није.



Д. Вујошевић

 

Могло је бити и горе

Агонија са францима била би и већа да Народна банка Србије није још 2011. године забранила кредите индексиране у овој валути. Баш те године почео је нагли успон франка и он је са 50,60  динара отишао на 82 динара. Следећи скок ова валута је забележила почетком прошле године, јер је у јануару вредела и 120 динара. Вредност швајцарског франка јуче је, по средњем курсу НБС,  била 113 динара. У истом периоду вредност евра стално се кретао око сто динара.