Za beg od švajcarca jeftinog izlaza nema

kada je najviše kredita odobreno, pa do danas franak je i više nego duplirao vrednost, a istovremeno sa skokom švajcarske valute povećani su i iznosi kredita.

Narodna banka Srbije ponudila je pre nešto više od godinu dana četiri  modela  olakšica i obavezala poslovne banke da ih ponude klijentima, ali je to prihvatilo tek četiri odsto zaduženih. Pre dva meseca  Ministrastvo finansija dalo je preporuku i pozvalo banke da reprogramiraju dugove klijentima koji su se našli u nezavidnoj socijalnoj situaciji, kao što su, recimo, samohrane majke i nezaposleni.



Za sve ostale tu je refinansiranje pod povoljnijim uslovima ili borba za pravedniju otplatu, koje vode udruženja građana poput”Franka “ ili” Efektive”, a pred pravosudnim organima.”

Stope na ove zajmove su pale sada se kreću od 2,75 odsto za evro do šest odsto za one indeksirane u dinarima. Kada su se švajcarci zaduživali kamate su za indeksirane zajmove bile šest odsto, a dinarskih pozajmica nije ni bilo. Klijenti koji prebace kredit dobijaju nižu proviziju kod Nacionalne oranizacije za osiguranje stambenih kredita. Uz novi valutu klijenti bi  dobili i duži rok otplate.



Većina zaduženih u francima nije redovno ispunjavala obaveze, često su kasnili sa plaćanjem i mnogi su ušli u docnju. Ipak, banke su sprmene da im to oproste i te klijente neće svrstati u lošiju kategoriju, pa oni samim tim neće biti evidentirani u Kreditnom birou da su zvanično ušli u docnju.



Na klijenitma je da se preračunaju i vide šta je za njih najpovoljnije, odnosno kakve su im mogućnosti da stan koji otplaćuju za par decenija i zvanično proglase za svoj, odnosno da redovno otplate sve rate. 

O tome kako da procene svoju situaciju stručnjak sa Fakulteta za pravne i poslovne studije Aleksandar Vasiljević kaže da je glavni problem što dužnici i posle nekoliko godina otplate danas u evrima duguju više nego na početku otplate. Da li da im se otpiše deo duga, što bi najviše pomoglo, odluka je koja može da se donese samo u centralama banka, koje se nalaze van Srbije.



Kada stigne konkretan predlog o ovom problemu, pred dužnicima u švajcarskim francima je da razmisle o ponudi, a da li postoji i alternativa?

Banke koje imaju klijente, koji iz bilo kojih razloga nisu plaćali zajmove u francima, ažurirale su podatke i čekaju najavljenu izmenu zakona pa da ih ustupe fondovima. Kod nas za sada ova potraživanja mogu da se ustupaju samo između banaka. Kada kredite preuzmaju fondovi, to se obično radi uz otpis. Zakonski, to bi moglo da postane moguće od jeseni.



Istom problematikom bavi se i Udruženje “Efektiva”. Oni od republičkogjavnog tužioca traže da poništi ugovore o kreditima u francima. Ukoliko to ne pomogne, najavljuju i obraćanje međunarodnim organizacijama pošto su banke nudile ove kredite građanima kao najpovoljnije, a ispalo je upravo suprotno pa su klijenti dovedeni u zabludu. Epilog se tek čeka.

Treća i najgora alternativa je da banka aktivira hipoteku i klijenta ostavi bez stana. Nekretnina se tada prodaje, a klijenov dug namiruje. Ako i nakon toga ostane dug banci klijent iako je izgubio  stan nastavlja da otplaćuje ostatak kredita. Ovakvih slučajeva bilo bi više da je potražnja za stanovima veća, ali nije.



D. Vujošević

 

Moglo je biti i gore

Agonija sa francima bila bi i veća da Narodna banka Srbije nije još 2011. godine zabranila kredite indeksirane u ovoj valuti. Baš te godine počeo je nagli uspon franka i on je sa 50,60  dinara otišao na 82 dinara. Sledeći skok ova valuta je zabeležila početkom prošle godine, jer je u januaru vredela i 120 dinara. Vrednost švajcarskog franka juče je, po srednjem kursu NBS,  bila 113 dinara. U istom periodu vrednost evra stalno se kretao oko sto dinara.