Плаћају порез на одузету земљу

организовања живота мештана, који егзистенцију везују у највећој мери за пословање рибњака Ечка, у којем је некад радило 400 од укупно 1300 мештана, и парка природе Царска Бара.

По речима председника Савета МЗ у Белом Блату Мирослава Маркуша извори прихода у банатским селима су врло скромни, чак оскудни, а потребе велике и разнолике. Ово је резиме недавног сусрета грађана ових места са заменицама покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина и права детета Еве Вукашиновић и Марије Кордић.



- Ако се изузму социјални и економски проблеми и сиромаштво, село је доста активно и има доста организација, али све се некако смањило, уситнило, па су и људи почели да се више окрећу себи и ономе што мисле да је само њихово - сматра Маркуш.Групи грађана још није исплаћена одштета за експропријацију земљишта због изградње система одбране од поплава 2006. године, а решења о порезу на ту имовину им редовно стижу већ готово 10 година, иако они то земљиште не користе, нити су за њега добили компензацију. Грађани се жале да пољочуварска служба не реагује на најезду дивљих животиња које им уништавају летину и угрожавају безбедност, док комунална полиција не реагује кад угоститељски објекти ремете ред и мир.



На питање о етничкој и верској шароликости, саговорници су јединствени у ставу да у основи било каквих подела у овим местима леже сиромаштво и немаштина, а да се грађани поносе тиме што говоре по два или више језика.По речима Милана Недељкова, директора ОШ „Братство јединство” у Белом Блату, вишејезичност и мултикултуралност су и даље препознатњиве одлике овог места. Посебно су поносни на такозвану Бугарску кућу, где сви заинтересовани могу да уче бугарски језик и упознају културу овог народа.



Учитељица у Јанковом Мосту Лија Петри скептична је по питању будућности наставе на румунском језику, због све мањег броја деце у овим разредима.

- Старија деца од локалне самоуправе добију месечну карту да путују у град у школу. То је лепо, јер су јако сиромашни. Иако би у супротном, да не добијају новац, можда више деце ишло у селу у школу. Родитељи не подстичу децу да факултативно иду на часове румунског, него их радије дају на информатику. Мислим да не разумеју зашто је за децу корисно да као мала добро науче још један језик - сматра Лија Петри.



Б. Опрановић



У уторак у Куцури



Грађани Куцуре и Ловћенца у уторак 1. марта имаће прилику да у непосредном контакту са представницима покрајинског заштитника грађана, изнесу своје жалбе које се тичу људских права. Пријем грађана у Куцури трајаће од 10 до 11 сати у Месној заједници, а у Ловћенцу од 12.30 до 13.30. Грађани ће овом приликом моћи да добију правни савет и поднесу притужбу институцији омбудсмана, и да га информишу о стању људских права у њиховој средини.