Plaćaju porez na oduzetu zemlju

organizovanja života meštana, koji egzistenciju vezuju u najvećoj meri za poslovanje ribnjaka Ečka, u kojem je nekad radilo 400 od ukupno 1300 meštana, i parka prirode Carska Bara.

Po rečima predsednika Saveta MZ u Belom Blatu Miroslava Markuša izvori prihoda u banatskim selima su vrlo skromni, čak oskudni, a potrebe velike i raznolike. Ovo je rezime nedavnog susreta građana ovih mesta sa zamenicama pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina i prava deteta Eve Vukašinović i Marije Kordić.



- Ako se izuzmu socijalni i ekonomski problemi i siromaštvo, selo je dosta aktivno i ima dosta organizacija, ali sve se nekako smanjilo, usitnilo, pa su i ljudi počeli da se više okreću sebi i onome što misle da je samo njihovo - smatra Markuš.Grupi građana još nije isplaćena odšteta za eksproprijaciju zemljišta zbog izgradnje sistema odbrane od poplava 2006. godine, a rešenja o porezu na tu imovinu im redovno stižu već gotovo 10 godina, iako oni to zemljište ne koriste, niti su za njega dobili kompenzaciju. Građani se žale da poljočuvarska služba ne reaguje na najezdu divljih životinja koje im uništavaju letinu i ugrožavaju bezbednost, dok komunalna policija ne reaguje kad ugostiteljski objekti remete red i mir.



Na pitanje o etničkoj i verskoj šarolikosti, sagovornici su jedinstveni u stavu da u osnovi bilo kakvih podela u ovim mestima leže siromaštvo i nemaština, a da se građani ponose time što govore po dva ili više jezika.Po rečima Milana Nedeljkova, direktora OŠ „Bratstvo jedinstvo” u Belom Blatu, višejezičnost i multikulturalnost su i dalje prepoznatnjive odlike ovog mesta. Posebno su ponosni na takozvanu Bugarsku kuću, gde svi zainteresovani mogu da uče bugarski jezik i upoznaju kulturu ovog naroda.



Učiteljica u Jankovom Mostu Lija Petri skeptična je po pitanju budućnosti nastave na rumunskom jeziku, zbog sve manjeg broja dece u ovim razredima.

- Starija deca od lokalne samouprave dobiju mesečnu kartu da putuju u grad u školu. To je lepo, jer su jako siromašni. Iako bi u suprotnom, da ne dobijaju novac, možda više dece išlo u selu u školu. Roditelji ne podstiču decu da fakultativno idu na časove rumunskog, nego ih radije daju na informatiku. Mislim da ne razumeju zašto je za decu korisno da kao mala dobro nauče još jedan jezik - smatra Lija Petri.



B. Opranović



U utorak u Kucuri



Građani Kucure i Lovćenca u utorak 1. marta imaće priliku da u neposrednom kontaktu sa predstavnicima pokrajinskog zaštitnika građana, iznesu svoje žalbe koje se tiču ljudskih prava. Prijem građana u Kucuri trajaće od 10 do 11 sati u Mesnoj zajednici, a u Lovćencu od 12.30 do 13.30. Građani će ovom prilikom moći da dobiju pravni savet i podnesu pritužbu instituciji ombudsmana, i da ga informišu o stanju ljudskih prava u njihovoj sredini.