Милер: Немачко-српска сарадња није једносмерна улица
а њен директор Зигмунд Милер истиче да развојна сарадња Немачке и Србије у оквиру ГИЗ није једносмеран процес, већ од ње имају користи обе стране.
Ова институција немачке владе која пружа подршку Србији у реформском процесу и европским интеграцијама обележава 15 година рада у нашој земљи, поред осталог и организовањем наставка Београдских дијалога, сутра у Београду, у сарадњи са Београдским фондом за политичку изузетност, а Милер истиче да је то и прилика да захвале српским партнерима на дугогодишњој, конструктивној сарадњи пуној поверења.
"То је за нас велики комплимент, али и важна претпоставка за постизање резултата. Уверен сам да ће се таква наша сарадња наставити", рекао је Милер за Танјуг.
Он је истакао да немачко-српску развојну сарадњу, успостављену пре 15 година, коју у Србији спроводе ГИЗ и Немачка развојна банка у име немачке владе, красе конструктивност и узајамно поверење.
Према Милеровим речима, јубилеј ГИЗ-а у Србији је један од повода за посету његовог презимењака, немачког савезног министра за економску сарадњу и развој Герда Милера Београду.
Говорећи о ангажовању ГИЗ у Србији, он издваја неколико кључних области као што су - одрживи економски развој, где се акценат ставља на подстицање привредног раста и запошљавање, јацање капацитета јавне управе и цивилног сектора и енергетски сектор у којем је фокус на развоју обновљиве енергије и енергетске ефикасности.
Према Милеровим речима, до решења проблема долази се тако што се утврди где леже изазови и одреди временски рок за њихово решавање.
То се у првом реду односи на високу незапосленост, нарочито међу младом популацијом.
"У тој области треба пронаћи решења, применити концепте који отварају перспективу запошљавања младих", наводи он.
На питање какву корист од тога има сам ГИЗ и Немачка, Милер наводи да њихов бенефит није финансијске природе, већ се новац усмерава на корист српских партнера.
"Шта ми имамо од тога? Врло је важно створити узајамно поверење јер су изазови различити. Ова сарадња је обострани процес учења, ми учимо од вас и ви учите од нас, јер имамо различиту историју, културу, традицију и можда вредности", објашњава он.
Када се пронађу заједничке тачке, важно је прилагодити сарадњу томе, каже Милер и додаје да се ГИЗ, након договора две владе, фокусира на пружање подршке Србији у реформском процесу и европским интеграцијама.
"Развојна сарадња и пројекти које спроводимо нису једносмерна улица, није овако - ми долазимо овде и дајемо вам знање и не добијамо ништа, већ и ми овде нешто сазнајемо, ми профитирамо од вашег искуства, искуства српских партнера", објашњава Милер.
Иако, како каже, не може да да конкретан одговор на питање о проблемима са којима се у Србији суочавају немачки инвеститори, Милер оцењује да би Србија морала да створи оквирне услове за улагање страних, али и српских инвеститора.
"Понекад се чује да је, између осталог, бирократија проблем. И ту има изазова које треба у будућности рештити да би инвеститори улагали и оживели српско тржиште и тако створили перспективе запошљавања. За то су, поред реформи, потребне и инвестиције", каже он.
Такође, потребно је мотивисати младе да развијају сопствену иницијативу и предузетнички дух.
"За развој привреде потребна је иницијатива, креативност и за то морамо да створимо простор. То је такође један од изазова пред нама", каже Милер.
На питање да ли ће отварање првих поглавља у преговорима Србије и ЕУ допринети напретку, Милер каже да би то требало да допринесе дефинисању изазова, проналажењу решења и испуњавању услова за пуноправно чланство у Унији.
"Тако је и са сваким поглављем. Мислим да је процес европских интеграција и преговора процес, као што и сама реч каже. То су имале и друге земље, прелазиле су разне етапе и ту је Србија, по мом мишљењу, на добром путу", истиче Милер.
Поредећи рад ГИЗ у Србији и другим земљама, он каже да ГИЗ ради по међународним принципима који су свуда исти, али да свака земља има историјске разлике, традицију, културу, ниво развоја којима се ова немачка организација прилагођава.
На питање да ли је задовољан резултатима рада ГИЗ у Србији, Милер каже:
"Не могу да будем потпуно задовољан, али за 15 година у Србији смо остварили врло добре резултате заједно са српским партнерима и важно је да сарадњу краси поверење", каже он.
Као примере успешне сарадње директор ГИЗ наводи резултате у области увођења елемената дуалног струцног образовања прилагођених условима у Србији, помоћ младима, подршка у процесу приступних преговора и друго.
Говорећи о плановима ГИЗ у Србији, Милер каже да се заједно са српским партнерима и немачким савезним министарством за привредну сарадњу и развој, ради на стратегији јачања сарадње која је фокусирана средњерочно на период од 2015. до 2020. године.
(Танјуг)